Da li ste znali da je lik Raskoljnikova u „
Zločinu i kazni“ F. M. Dostojevskog inspirisan stvarnim ubicom? Pjer Fransoaz Lasener bio je vojni dezerter, osiromašeni buržuj, sitni kriminalac i kockar čija je najveća ambicija bila da se dokopa novca i statusa. Godine 1834. pljačka i brutalno ubija dvoje ljudi. Okrutnost sa kojom je izvršio ubistvo (ženi je čak iskopao oči nakon što ju je zadavio) i nedostatak kajanja posle zločina nisu prestajali da intrigiraju javnost puneći stranice francuske štampe. Slično današnjoj fascinaciji serijskim ubicama, obožavateljke su se tiskale u sudnici da bi videle Lasenera. Pisao je poeziju i držao do svog izgleda, pobijajući dotadašnje teorije o ubicama i njihovom poreklu (u to vreme se smatralo da samo mentalno zaostali, marginalci i talog društva mogu počiniti ovaj tip zločina).
Pored toga što pruža dublji uvid u psihologiju ubice i samog Dostojevskog, autor Kevin Birmingem daje i širi kontekst vremena u kom ruski pisac dolazi na ideju da napiše jedan od svojih najpoznatijih romana. Povlači paralelu između Rusije u 19. veku, feudalne države pritisnute cenzurom, i Francuske gde se o najgrozomornijim zločinima sa neverovatnom količinom detalja moglo čitati u dnevnoj štampi. U Rusiji je francuska štampa sa svojim necenzurisanim sadržajem bila poslastica za braću Dostojevski koji su se i sami bavili štampanjem novina (sa mnogo manje slobode po pitanju sadržaja doduše). Fjodor je čitao o Lasenerovom slučaju i sasvim izvesno pisao lik Raskoljnikova po ugledu na francuskog ubicu.
Dugogodišnji boravak u sibirskim zatvorima gde je završio kao politički zatvorenik dodatno pojačava interesovanje Dostojevskog za psihologiju ubica. Tamo je iz prve ruke slušao njihova iskustva i beležio svoje misli na tu temu. Paralelno sa pričom o okolnostima u Rusiji i Francuskoj tog doba, Birmingem piše i svojevrsnu biografiju ruskog autora, rasvetljavajući neke od najznačajnijih događaja u njegovom životu i odnose sa ljudima koji su ga obeležili.
Dok Lasener čeka pogubljenje na giljotini, čitamo o lutanju Dostojevskog po Nemačkoj gde je na ruletu gubio novac, na ulici gubio zdravlje, ne bi li mu u magnovenju jedne noći došla ideja za „Zločin i kaznu“. Javnost je bila oduševljena. Nešto što je prvobitno trebalo da bude feljtonizovana pripovetka u dnevnoj štampi preraslo je u roman. Dok sećanje na Lasenerov zločin ostaje zabeleženo kao opskurna istorijska epizoda, roman je postao klasik svetske književnosti i do danas ostaje jedna od najuticajnijih knjiga ikada napisanih.
Autor teksta: Ivana Veselinović