Zanimljiv i duboko dirljiv razgovor Herte Miler, nemačke dobinice Nobelove nagrade za književnost, i prevodioca njenih romana na sprski jezik Nebojše Baraća upravo je održan na književnoj tribini „4 zemlje 1 jezik“.
Četiri teme su bile okosnica razgovora: jezik, diktatura, domovina i priroda. Nekoliko veoma snažnih misli su obeležile njen razgovor sa prevodicem.
Nebojši Baraću, kao prevodiocu, fasciniranost jezikom koji Hertal Miler izuzetno vešto koristi bio je prva tema na koju se često vraćao. „Čoveku ne pripada nijedan jezik, on je jezik 'iznajmio'“, rekla je Herta Miler o tome kako jezik funkcioniše u njenom delu. „Mislila sam da moram da 'prinudim jezik' da bih opisala život.“
Na pitanje o tome šta je za nju domovina, i da li oseća nostalgiju, Herta Miler je odgovorila da je za nju asocijacija na domovinu samo čulna slika, i da domovina za nju nipošto nema ideološki, nacionalistički smisao. „Domovina to postaje tek kada je izgubimo“, rekla je, što je vrlo snažno i istinito svedočanstvno svakog emigranta. Za sebe kaže da je Nemci vide kao Rumunku, a Rumuni kao Nemicu, i da je njen pogled na stvari verovatno odraz njene pripadnosti istočnoevropskoj kulturi. Otud i izjava da „što su jača osećanja, to se manje govori“ što sintetiše njen stil i književni izraz.