Pored svakog artikla nalazi se dugme „Dodaj u korpu“ – kliknite na njega i artikal će automatski biti dodat u Vašu korpu.
Artikle u korpu možete na isti način dodati i sa svoje liste želja. U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi.
Kada ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na korpu u gornjem desnom uglu ekrana i otvoriće vam se obrazac za kupovinu.
Odabrane knjige možete platiti karticom, pouzećem ili uplatom na račun.
Troškovi dostave su 180 dinara za plaćanje karticom i uplatom na račun, i 180 dinara za pouzeća.
Troškovi isporuke za inostranstvo su 2990 dinara – pakete isporučuje DHL.
„Vindiš svаkog jutrа, dok se sаsvim sаm vozi putem u vodenicu, ubraja i tаj dаn. Ispred spomenikа rаtnicimа broji godine. Kod prve topole izа njegа, gde se bicikl uvek spusti u isto udubljenje, on broji dаne. A uveče, kаd Vindiš zаključаvа vodenicu, on još jednom broji godine i dаne.
Izdаlekа vidi sitne bele ruže, spomenik rаtnicimа i topolu. A kаd je mаglа, belinа ružа i belinа kаmenа su tokom vožnje tik ispred njegа. Vindiš vozi kroz nju. Vindišu se lice vlаži i on vozi dok ne stigne tаmo. Dvаput je na čestаru ružа ostalo samo trnje, а korov pod njim bio boje rđe. Dvаput je topolа bilа tаko ogoljenа dа joj se stablo skoro polomilo. Dvаput je sneg bio nа putevimа.
Vindiš zbraja dve godine ispred spomenikа rаtnicimа i dvestа dvаdeset jedаn dаn u udubljenju ispred topole.
Svаkog dаnа, kаd udubljenje prodrmа Vindišа, on pomisli: ’Tu je krаj.’ Otkаko želi dа emigrirа, posvudа u selu vidi krаj. I vreme koje stoji, zа one koji žele dа ostаnu.“
„Istinska balada o iseljavanju. Bliskost se mrvi, prijatelji postaju podozrivi neprijatelji. Ništa se ne radi pošteno, sve se završava ’ispod žita’. Priča koja se ovde pripoveda, prodire kroz trenutak u sadašnjosti do mitskih dubina, i u svojoj pesničkoj sažetosti predstavlja veliki doprinos problemu emigracije kao temi veka.“ Zidojče Cajtung
„Onaj ko poseduje takvo umeće izražavanja, nije samo književnik već je, kako se nekada govorilo: pesnik.“ Frankfurter Algemajne Cajtung
Herta Miler ispisuje pedesetak kratkih poglavlja o porodici nemačkog porekla koja u Čaušeskuovoj Rumuniji čeka dozvolu da se iseli na Zapad. Život u čekanju postaje apsurdna egzistencija, svodi se na jednoličnu repeticiju i besmisao. Svako poglavlje predstavlja jednu epizodu iz života mlinara Vindiša i njegove porodice kojima je krajnji cilj domoći se pasoša, emigrirati. Vindiš želi da nadležne potkupi džakovima brašna, ali to nije dovoljno, Amalija, Vindišova kći mora da poda svoje telo svima koji su u lancu nadležnosti za dobijanje papira. Superiorni položaj muškaraca na vlasti daje im za pravo da traže ono što nije njihovo i što u potpunosti srozava dostojanstvo žene.U krupnim kadrovima koji se brzo izmenjuju Amalija, poput kakve lutke iz ruku lokalnog policajca prelazi u ruke katoličkog sveštenika koji ne želi da nađe krštenice članova porodice. Njeno je telo plen, mlado meso koje se našlo u škripcu odvratne požude, ali život u Nemačkoj prosto nema cenu.
Neosporno je da Nobelova nagrada predstavlja jedno od najvećih priznanja koje nekome može biti dodeljeno, a istaći se, i biti izabran u množtva drugih, kvalitetnih književnika, nesumljivo potvrđuje veličinu i umeće Herte Miler kao pisca. Međutim, ja ću se ipak usuditi, ali ne kao vrsni poznavalac književnosti (jer to svakako nisam), već samo kao skromni čitalac, da, shodno tome, dam svoj komentar o ovoj knjizi. I mada su mi njene kratke, kao britvom isečene rečenice, na samom početku čitanja pravile problem i zbunjivale me, baš su one ono što, čini mi se, ovu knjigu izdvaja od nekih drugih. Jer svaka rečeica je jedna misao, a skup tih misli tka poglavlje koje je zapravo jedan događaj ili sećanje. I to je preneseno tako verno, baš kako to zapravo i činimo dok proživljavamo i preživljavamo. Misli se roje i smenjuju brzo poput Hertinih rečenica, a sećanja dolaze i odlaze. I baš kao i kod sećanja, ni u ovoj knjizi tačno vreme i datum nisu bitni, i svaki isečak može živeti sam za sebe, ali tek sjedinjeni zajedno oni pružaju jednu potpunu sliku i jednu svakako mučnu priču.
Naslov knjige je rumunska poslovica...Fazan je nespretna ptica,neki ljudi su mu nalik.Pogotovo
kad strpljivo čekaju dozvolu za emigraciju u "slobodu".Predaju sve papire,podmazuju onim što
imaju i šta im se traži,a ništa se ne dešava jer ne znaju pravi put i način plaćanja.A cena može
biti velika,prevelika,i sada i posle.I kad se dobije dozvola,odlazak je put u neizvesnost sa ono malo sirotinje koja se može poneti,a ostalo se ionako raspada.Rastanak sa praznim,napuklim
zidovima je težak,boli.I uvek se javlja ono neizbežno pitanje "da li ćemo i kada ćemo se vratiti"...
I ako se vratimo,kako ćemo se osećati jer ni mi kao ni oni koji su ostali nećemo više biti isti...U
srcu zauvek ostaje čežnja za zavičajem... Kratke,jednostavne a ipak poetske rečenice su dovoljno jake da iskažu svu bedu i jad ljudi koji vreme provode čekajući papire za neki "bolji
život"...Malo strana,a utisak prejak!
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost Herta Miler primetila je da se u Istočnoj Evropi i dalje mogu osetiti ostaci diktatura, da mentalitet traje duže od jedne diktature, kao i da se uvek iznova j...
Za nekoga koga intervjui podsećaju na ispitivanja u Čaušeskovom režimu, Herta se ohrabrujuće pozitivno smeje. Kada sam se sastala sa ovom nobelovkom, uhvatila me je za ruku i prošaputala: „Slomljena s...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.