Mlekadžija Ded je rođen neposredno nakon što se ekscentrični komšija vinuo sa krova kuće u uzaludnom pokušaju da poleti. Do kraja života i on će pokušavati da leti, da pobegne od sebe i sveta u kojem živi.
Ovim briljantno osmišljenim romanom Toni Morison poput Sola Beloua i Gabrijela Garsije Markesa iznova otkriva priču o sazrevanju. Prateći Mlekadžijino putovanje od industrijskog grada do mesta iz kojeg potiče njegova porodica, autorka nas upoznaje sa plejadom tragalaca i proroka, lažova i ubica, sa likovima koji nastanjuju crni svet Amerike i razotkriva njihovu intimnu istoriju. Solomonova pesma zaista govori o uzletu, bio to uzlet duhom ili uzlet telom, i prožima modernu priču prastarom afričkom pripovešću o letećoj deci, o onima koji su, odvedeni u roblje, uspeli da polete i vrate se u zemlju svojih predaka.
„Složena, čudesno životna i maštovita priča – kroz grubu stvarnost nedaća i ogorčenja Toni Morison je protkala blistavu nit bajke.“ – Daily Telegraph
„Toni Morison je napisala izvanrednu proznu pripovest koja preispituje gotovo čitav vek američke istorije.“ – New York Times Book Review
„Solomonova pesma ostavlja snažan utisak romana koji prenosi nesvakidašnju istinu, mudrost i visprenost.“ – Sunday Telegraph
„Ona poseduje besprekoran osećaj za emocionalni detalj. Možemo je slobodno nazvati najsvesnijim lirskim piscem današnjice.“ – The Philadelphia Inquirer
„Ovaj roman svrstava Toni Morison u prvi red savremenih američkih pisaca. Ona je stvorila delo trajne vrednosti.“ – The Washington Post
Divan roman koji je nezasluženo dugo stajao na mojoj polici nepročitan. Uživala sam čitajući ga, od predgovora do poslednje napomene. Ovim putem bih želela da pohvalim prevodioca Dubravku Srećković Divković zbog čijeg prevoda je uživanje bilo još veće, i iza čijeg se rada vidi veliko znanje i trud.
Roman kontrasta, iskonske podvojenosti sveta i bića. Sukob američkog Severa i Juga, belog i crnog čoveka, sukob unutar porodice, unutar nacije, unutar samih junaka. Morate biti vrlo koncentrisani kako biste uhvatili nit radnje koju autorka plete oko likova istog prezimena i imena, što je svojevrsni simbolički postupak u ostvarivanju osnovne ideje romana - da je sudbina sveta i čoveka ciklična, da potomci ponavljaju sudbinu svojih predaka i da zato"moramo znati šta je u toj prošlosti bilo pogrešno, da bi se saznalo šta je tačno" kako bismo mogli da nastavimo dalje. Međutim, istina ne donosi olakšanje uvek, štaviše, emocionalno i socijalno nas frustira i parališe, od čega, možda, potiče melanholična atmosfera romana.
Afroamerikanci treba da znaju za šta žive i za šta umiru. Treba da se bore protiv svakog vida ropstva, i dobrovoljnog i prisilnog. Protiv sudova bez pravde. Protiv neznanja i taštine. Treba da prežive i da opstanu čak i ako nekim postupkom pozlede svoje bližnje. Priča o Pilat, ženi bez pupka, vidarki koja razgovara sa mrtvima. O njenom bogatom bratu koji se stidi svoje siromašne sestre. Priča o njenom bratancu Majkonu Dedu -Mlekadžiji koji želi da pobegne od pritisaka i zahteva svoje porodice i da započne nešto drugo na nekom drugom mestu. Priča o otuđenju, potrazi za korenima, ljubavlju i identitetom. Mlekadžija kreće unatrag prateći tragove svoje tetke, tragove crnačkih legendi ne bi li pronašao svoj dom na ovom svetu. Putem sreće mnogo ljudi što autorki omogućava da naslika celu galeriju raznih likova i sudbina...Jednostavan stil, bogat jezik, dobro poznavanje predanja i običaja, neobičan način davanja imena, sve to doprinosi uverljivosti romana... Savršeno delo!!!
Kada bi neki savremeni teoreticar afro-americke knjizevnosti pravio top listu najoriginalnijih ostvarenja, bez ikakve dileme, ova knjiga bi zauzimala ključno mjesto. Roman u kome se preplicu proslost i sadasnjost, tradicionalno i urbano, koloplet sudbina i likova, moderne legende i karakteristični mikromentaliteti. Posle ove knjige, Amerika nije ono što je bila. Solomon, to je otjelotvorenje svih onih američkih crnaca koji su, u potrazi za sopstvenim "genetskim" identitetom, obrazovali moderni urbani mit, razvili ga do nestvarnih veličina i zauvijek ušli u legendu. A vrijeme u kome se roman odvija, to je samo hronološka pozornica za odslikavanje generičke potrebe ljudskog roda, njegove najuzvišenije misli-slobode.
Roman „Solomonova pesma“ predstavljao je moju ulaznicu za pristup svetu Toni Morison. Stil sa kojim sam se susrela sačinjen je od delikatne pažnje, on je graciozan, mračan i napet, plete bogatu i bujnu tapiseriju ljudskih sudbina, tako stvarnih uprkos neizvesnim i mističnim elementima magije. Njene rečenice i govor možda bi se mogli nazvati poetičnim ali svakako su jedinstveni i posebni, naveli su me na razmišljanje dok sam čitala o porodičnim vezama i sukobima, osećanjima i iskustvima ljudi koji žele i nastoje da se osete živim. Značaj ključnih situacija predstavljao je izazov za mene. Razmišljala sam o slobodi, svako ima svoju definiciju iste, ali svima nam je zajedničko da u nekom trenutku života želimo da budemo potpuno slobodni. Možda se sloboda krije u mitu o letu, kao načinu za beg iz ropstva, patnje, različitih oblika ugnjetavanja. Svaki novi roman Toni, upotpunjuje novim, emotivnim i inspirativnim detaljima, moju viziju velike autorke i talenta. Još jedan dragulj u nizu.
„Voljena”, “Milosrđe”, “Solomonova pjesma” i “Dom”, romani su američke nobelovke i dobitnice Pulicerove nagrade Toni Morison. Riječ je o remek djelima književnosti koja pred čitaoce postavlja dramatič...
Uvek je zanimljivo zaviriti u stvaralački svet pisaca. Pitanje prirode inspiracije i rada na tekstu zanima sve čitaoce bez obzira na žanr knjiga koje čitaju. Zato ćemo se potruditi da redovno objavlju...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.