Laguna - Bukmarker - Hit the Road, Jack - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Hit the Road, Jack

Džeka Keruaka danas prepoznajemo ne samo kao simbol bit generacije i pokreta, već i kao jednu od najuticajnijih figura kontrakulture dvadesetog veka. Počevši od imena, načina pisanja, životnog stila, sve u vezi sa Keruakom je tokom vremena postalo podložno mitologizaciji, čemu je često i sam doprinosio.



Rođen kao Žan-Luj Lebri de Keruak u Louelu u Masačusetsu, gde su se njegovi roditelji doselili iz Kanade, progovorio je kvebečki francuski pre nego što je savladao engleski. Bio je ragbi zvezda u srednjoj školi, a nakon što je diplomirao 1939. godine, dobio je i stipendiju Univerziteta Kolumbija. Kad ga je povreda udaljila sa terena, Keruakovo nezadovoljstvo kulminiralo je napuštanjem studija. U ovom periodu sprijateljio se sa Alenom Ginzbergom i Vilijamom S. Barouzom u Njujorku, kao i nekolicinom drugih umetnika čiji će rad biti okosnica bit pokreta.

Keruak je prvi put upotrebio termin „bit“ 1948. godine u kontekstu novog književnog pokreta. Temin je prvobitno imao negativnu konotaciju, jer je u pitanju bio sleng izraz za upotrebu narkotika. Džez muzičari su, takođe, koristili tu reč, ali u značenju „siromašan“ ili „iscrpljen / umoran“. Prema Keruaku, novo značenje bita je trebalo da obuhvati duhovnost, kao i nepristajanje na dominantan trend materijalizma i lične ambicije. Norman Majler u svom članku „Beli crnac“ iz 1957. godine navodi da su bit pesnici pokušali da oponašaju neopterećen način života i slobodan duh crnih džez muzičara iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Delovalo je da crnci jednostavno žive autentičnijim životom, iako su bili izloženi rasističkim ispadima i pretnjama zatvorom. Strahovi bit generacije su se vrteli oko ratova i ’sklizavanja’ u konformizam. Iz tih strahova rađa se potreba za intenzivnim iskustvima koja će pretočiti u knjige. Oponašajući crne hipstere, postali su njihova bela verzija, odnosno, „beli crnci“.

Pripadnike bit generacije establišment je diskreditovao na više načina – puštajući informacije da su marksisti, kritikujući njihov nekonformizam i devijantan način života. Istina je da bit pokret nikada nije imao političke ambicije. Sam Keruak je izjavio: „Ja sam samo prostodušni pripovedač, nemam nikakve veze sa politikom i jedino što želim je da živim po staroj kineskoj tao mudrosti – odbaci autoritete.“ Na konvenciji republikanaca 1960. godine Dž. Edgar Huver je nazvao bitnike jednom od tri najveće pretnje po SAD. Druge dve su bile komunizam i jajoglavci (intelektualci). Keruak je zdušno ponavljao da njegove knjige nisu uputstva za život, već upozorenja o kontraindikacijama.

U romanu Big Sur, koji će se naći i u Laguninom izdanju, Keruak se osvrće na susret sa jednim od bitnik fanova: „Siroti klinac je ubeđen da postoji nešto uzvišeno u vezi sa bitom, a ja bi trebalo da predstavljam Kralja Bitnika, ako je verovati novinama; u isto vreme mi je muka od nepresušnog entuzijazma omladine koja pokušava da me upozna i ispriča mi svoju životnu priču u nadi da ću ushićeno reći da, da, tako je, što ja više nisam u stanju da uradim – došao sam da provedem leto u Big Suru upravo da bih pobegao od toga – od tih likova poput petoro patetičnih srednjoškolaca koji su se pojavili na mojim vratima na Long Ajlendu jedne večeri u jaknama na kojima je pisalo ’Darma lutalice’ i očekivali da im otvori dvadesetpetogodišnjak, a ja mogu otac da im budem...“

Keruak je prezirao radikalne kontrakulturne struje koje su njegovo pisanje navodile kao direktan uticaj. Kao usamljenom alkoholičaru nije mu priličila uloga moralne gromade i bio je svestan toga. Bitnici su, sve one horde koje su prigrlile filozofiju Keruakovog pokreta ali nisu umetnički učestvovali u njemu, za Keruaka bili podnošljivi. Ali hipike nije mogao da smisli. Slično veličanju „spavanju na klupama po staroj Jugoslaviji“, koje ćemo čuti čak i od kritičara tadašnjeg režima, Keruak je pojasnio da su upravo američki kapitalizam i ekonomska klima tog trenutka njemu omogućili da stopira kroz četrdeset sedam saveznih država bez prebijene pare u džepu.

Trijumf bit pokreta leži u pripremi terena za promenu koja je usledila kada je nezadovoljstvo stanjem stvari preraslo u hipi pokret i novu levicu šezdesetih godina dvadesetog veka. Ove grupe su dale podstrek aktuelnoj borbi za građanska prava crnaca, obnovile pokret za prava žena, protestovale protiv rata u Vijetnamu i trke u naoružanju, doprinele ekološkoj svesti. Dela bit generacije su inspirisala nove umetnike i muzičare i postala globalno prepoznatljiv deo američkog kulturnog pejzaža.

Autor teksta : Ivana Veselinović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
04.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više
zanimljiv program tokom dečjih dana kulture u knjižari delfi skc laguna knjige Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC
04.04.2025.
Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC.   U pet...
više
šta čitaju mali superheroji preporuke povodom dečjih dana kulture laguna knjige Šta čitaju mali superheroji?: Preporuke povodom Dečjih dana kulture
04.04.2025.
Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neve...
više
promocijom knjige ko zna šta će od mene biti ivane lukić počinju dečji dani kulture laguna knjige Promocijom knjige „Ko zna šta će od mene biti“ Ivane Lukić počinju Dečji dani kulture
04.04.2025.
Od petka 4. aprila knjižare Delfi i Lagunini klubovi čitalaca biće u znaku književnosti za decu i tako će biti sve do 6. aprila, do kada traje manifestacija Dečji dani kulture. Prvog dana, u pe...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.