Da je poezija u modi potvrdila je promocija prve poetske zbirke
Zorana Kostića Caneta „
Ukrštene reči“, koja je održana u Velikoj sali SKC-a 26. marta. Pored autora, učestvovale su književnica
Ivana Dimić i novinarka Dubravka Duca Marković, a među brojnom publikom bile su i Canetove kolege, Srđan Gojković Gile, Momčilo Bajagić Bajaga, glumac Sergej Trifunović i mnogi drugi.
Cane je najpre podsetio prisutne na svoje muzičke početke: „S ove bine sam se u junu osamdesete prvi put objavio u ’Urbanoj gerili’, a evo sada ’Ukrštene reči’ biće da leči.“
Publika ga je pozdravila aplauzom, na šta je on u svom maniru dobacio: „Čemu aplauz, ne treba mi to“, a kada se aplauz nastavio, uz osmeh je uzvratio: „Dobro, od inata nema goreg zanata, ali hvala vam“.
Ivana Dimić je na početku rekla da voli Caneta, da je on njen drug i da joj se dopadaju njegove pesme i ova knjiga: „Ova knjiga pesama je zanimljiva iz književnih i drugih razloga. Ovo su dobre pesme, možete da ih čitate u raznim prilikama, svaka ima nešto što će vam značiti. Navikli smo da su Canetove pesme pevane, ali one imaju vrednost i kao pisane reči.“
Dimić je istakla i da je književnost sredstvo za duhovni rast: „Niste umetnik da biste imali poster, već da biste došli do istine. I ova Canetova knjiga je traganje za istinom. Kada umetnik stvara, vadi živu džigericu napolje. To sve košta čoveka. Nije jeftino. Ni pisati, ni živeti, ni disati. Problem koji se obrađuje u ovoj knjizi stoji u horizontali i vertikali, jer u svakom čoveku postoji ta horizontala u kojoj živimo ovaj život i vertikala u kojoj pokušavamo da se penjemo nekim stepenicama.’Ukrštene reči’ su Canetov način suočavanja sa svetom, životom i samim sobom“.
Govoreći o „Ukrštenim rečima“, autor je kazao da je to knjiga o osećanjima, u kojoj ima svega: „Svi ti darovi koji su nam dati su ključevi za našu slobodu. Da nam život ne bude tezga, šljaka. Cilj je odvući čoveka od njega samog, ne dati mu vremena da razmišlja ko je i šta je, da izgubi pojam o svom bitisanju. Želja je da mu ukradu pažnju dok mu pričaju o ciljnoj grupi i tržišnoj vrednosti. Da bude samo još jedna nula na računu nekog koga ni ne zna ko je.“
Čovek bilo šta da radi, dodao je Cane, mora da bude stvaralac, da dâ nekome šansu, nadu, hrabrost: „Ovo nisu moje pesme, to su pesme koje su došle iz nebesa. Ja sam samo provodnik. ’Ukrštene reči’ su jedna infuzija čoveku koji posustaje za sebe, kome je svega dosta, ohrabrenje i pažnja, ukazivanje na ljubav i oproštaj. Ništa nije napisano sa namerom i za plakat, to je potreba. Dakle – pisati, disati i pišati!“
Odgovarajući na pitanje da li umetnost ima moć da nešto promeni, odgovara da je na čoveku da ukapira i uzme stvar u svoje ruke: „Čovek treba da nađe iste ljude koje zanima sloboda, misao, srce, duša. Samo se ne vide zbog količine tmine, zbog tih formatiranih, beznačajnih koji su ubeđeni da imaju prvenstvo nad tuđim životom, nad drugim čovekom. Stvar je u tome, ostati pri svesti, pri sebi. Nemoj da zaboraviš da tvoj mozak mora srce da ima. Srce je najvažniji organ, srce, duša, mozak i m*da! Ropstvo se veliko sprema, ili je već u toku, pazite šta radite, ljudi. Razmišljajte dobro, jer oni koji misle na vas, ne razmišljaju o vama“, poručio je Cane.
Budući da „Ukrštene reči“ tematizuju i pitanje slobode, upitan da li se oseća slobodnim, Cane je priznao da pokušava, ali da nije siguran da li sloboda postoji: „Sloboda u zatvoru peva: ’Gde je hrabrost, zašto je nema?’. Pitanje je da li sloboda zaista postoji ili je to samo jedan ideal koji treba čoveka da vodi do kraja života. Na zvižduk slobode ti se rodi! Ne znam da li smo slobodni s obzirom na to da živimo sa ljudima. Okolina diktira naše postojanje, a mi se odupiremo. Sloboda je u stvaranju, u dobrom vajbu, ljubavi, u dobroj komunikaciji, u nečemu što ti daje snagu da pobediš sebe.“
„Ukrštene reči“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.