Intervju sa Lukom Pirsonom: Život bez Hilde

Luk Pirson, ilustrator i crtač stripova iz Notingema, najpoznatiji je kao tvorac serijala grafičkih romana Hilda – kao i animirane serije na Netfliksu koji su zasnovani na njima. Ono što nije toliko poznato jeste to da je radio kao crtač storiborda za crtani „Adventure Time“, da radi stop-animacije (kadar-po-kadar) sa partnerkom Filipom Rajs i da je crtao i stripove koji nemaju veze sa „Hildom“. Nešto tik pre javne objave da se snimanje serije ukida, sastali smo se na njim na Pictoplasma izložbi, gde smo razgovarali o nastanku njegovog grafičkog romana, zastrašujućem prelasku sa knjige na internacionalnu TV platformu i različitim strahovima koji su u vezi sa oba medija.

Vaša izložba je u potpunosti posvećena Hildi.

Tako je, nisam mnogo toga drugog radio od kad mi se pre dve godine rodila ćerka. Stoga sam doneo deo originalnih stranica iz serijala o Hildi. Na jednom zidu su crteži iz svakog od prva četiri stripa, dok je na drugom nekoliko crteža koji će se naći u najnovijem stripu koji tek treba da bude objavljen. Takođe sam doneo nekoliko artefakta koji su povezani sa istorijatom Hilde. Sve počinje od stare knjige o skandinavskom folkloru koja je bila prvobitna inspiracija za neke od mojih junaka, a u izbor sam uključio i moje prvobitne skice, kao i neke zanimljivosti koje ukazuju na tok nastanka animirane serije.

Knjiga o skandinavskom folkloru je otvorena na stranicama na kojima je prikazan drvoseča koji veoma podseća na jednog od vaših junaka iz „Hilde“.

Tačno, odatle je inspiracija za mog „drvenog“ junaka potekla. Knjiga je izvrsna: puna je čudnih skandinavskih bajki koje su prikupljane na terenu u 19. veku. Pripovedanje nije dramatično, na neki način bi se pre reklo – faktografsko, kao da su ta stvorenja i događaji stvarni. To sam hteo da predstavim u prvom stripu o Hildi: osećaj da sve te magične stvari koje prožimaju Hildin svet nisu nešto strašno kada se susretne sa njima. Oni su prilično normalna pojava i zato ih Hilda prihvata u hodu. Hildin Drvenko je direktno proizašao iz ove veoma kratke bajke, iako se u njoj pojavljuje pravi drvoseča, koji nije od drveta. Svidela mi se ideja da joj on donosi drvâ u kuću i leškari ispred kamina.

Kada ste počeli da istražujete skandinavska predanja?

Pronašao sam knjigu u univerzitetskoj biblioteci. Imali smo projekat o mapama, a meni je zadato da ilustrujem mapu Islanda. Želeo sam da za to odaberem neke lokalne specifičnosti – da ne bude samo prost crtež mape – tako da sam napravio mapu sa folklornim odrednicama. Istraživao sam razne bajke i legende iz tih krajeva i pokušao da ih ucrtam na određene lokacije na mapi. Tako sam se upoznao sa mnogo priča o verovanju u trolove...

I da li ste se navukli na njih?

Jesam, jer sam nastavio da ih čitam i to mi je zaista razbuktalo maštu. Odatle sam pozajmio neke elemente i iskombinovao sa onima koje sam sâm osmislio, u želji da prikažem atmosferu tih predela na fantastičan način koji do tada nisam, moglo bi se reći, nigde video. Postoji već dosta fantastične fikcije o vilenjacima i trolovima, ali čitanje ovih bajki probudilo je u meni ozbiljnije osećanje – određeno, prilično čudno – koje sam želeo da pretočim u pristupačnu avanturu namenjenu deci.

Iako se Hilda, izgleda, nikada ne plaši ili ne iznenadi svim tim fantastičnim stvorenjima koje sreće u prirodi, kada se nađe u gradu ima baš poteškoće da se izbori sa ostalom decom.

Nakon nekoliko knjiga, kada sam počeo da razmišljam da serijal o Hildi bude duži, shvatio sam da ima određena količina onoga što bih želeo da postignem sa neustrašivim likom. Bilo mi je smislenije da je prebacim u okruženje gde će još uvek imati pristup fantastičnim elementima, ali i da iskusi stvari sa kojim se svako dete susreće u svakodnevnom životu.

Da li je Hilda inspirisana stvarnom osobom?

Ne baš. Ona je više kao pozitivna energija. Neko sa kime volite da provodite vreme i sledite ga u avanturi. Ponekad kažem kako bih voleo da sam kao dete bio više nalik njoj – verujem da je ona tip osobe kakav bi mnogi želeli da budu.

Uzor?

Da. Volim da verujem da je tako.

Bili ste uključeni u proces snimanja serije kao konsultant za stil i dizajn. Ali niste angažovani za crtanje junaka.

Na tome je neprekidno radio ceo jedan tim. Radio sam na prvobitnim nacrtima za storibord, i želeo sam da se još više uključim, ali to nije bilo realno. Taj posao oduzima mnogo vremena. Na kraju sam samo gledao sve elemente epizode, kako su izlazile, i davao im ideje. Napisao sam i nekoliko scenarija. Bio sam prilično uključen u proces, i dalje jesam, tako što nadgledam projekat u celosti.

Da li ste bili u strahu da će animirana adaptacija nadjačati popularnost vaših knjiga?

Jesam. S jedne strane, bilo je to veoma uzbudljivo, ali sam takođe bio spreman da bi sve moglo da krene tokom kojim nisam želeo. Na sreću, sve se odigralo skoro tačno onako kako sam priželjkivao. Logično, to je timski rad i mnogi su uključeni u donošenje odluka. Prihvatio sam to da je ovaj projekat timski. Moje knjige su moje knjige, a serija je – serija.

Da li biste se složili da su knjige za nijansu mračnije i strašnije od serije?

Pa, možda su neke stvari u knjizi čudnije, ali serija je strašna na svoj način. U seriji se pojavljuje lik po imenu Kralj Pacova (Rat King), koji je proistekao iz stare ideje koju sam imao za strip. Onomad sam mislio kako je grozan i prestrašan da bi završio u knjigama, tako da sam ga „razvodnjio“ i stvorio blažu verziju koja se pojavljuje u jednoj sceni u Hilda and the Bird Parade, kada Hilda misli da će se pojaviti kralj pacova, ali se ispostavlja da su to tri miša koji su svezani. U seriji smo tu scenu prikazali kao ogromnu i zastrašujuću hrpu pacova. Mislim da je prilično strašna.

Pokretne slike možda strašnije deluju deci.

Ima mnogo više čulnih nadražaja nego kada čitate stranice knjige: zvukovi, pokreti, rezovi i osvetljenje mnogo su impresivniji, tako da imate snažniji utisak da se tamo zaista nalazite kada gledate seriju. Ali ipak to sve zavisi od toga kako radi vaša mašta. Kada gledam u strip, prilično sam isključen. Tada posmatram crteže, razmišljam kako su „prozorčići“ postavljeni i da li je kvalitet teksta na nivou. Međutim, kada ste dete, vi se zaista nađete u slici, ne razmišljate o tome ko ju je nacrtao ili kako, vi ste prosto tamo i upijate sve što se tu nalazi. Osećaj je mnogo realniji.

Vaša ćerka je još uvek mala da bi mogla samostalno da čita. Kako reaguje kada joj vi čitate?

Nisam još uvek, makar ne kako treba. Ponekad je izvuče sa police. Iz nekog razloga, primerak koji se nalazi u dnevnoj sobi je na finskom jeziku. Što ne znam da čitam. Ona je izvadi sa police i lista je i kobajagi je čita. Nikada nisam pokušao da joj čitam, ali vidim da je zanima, zna ko je Hilda jer me stalno gleda dok je crtam. Uskoro ću početi da joj čitam, ali za sada još  uvek uživa u knjižicama koje imaju po nekoliko rečenica po strani, a ne tridesetak „balončića“.

Serija je postigla zavidan uspeh. Kako je to uticalo na vaš život?

Super je, srećan sam. Hilda ima tako snažan uticaj na moj život, jer je to glavno čime se bavim, i o njoj razmišljam svakog dana. Život bi bio kompletno drugačiji bez Hilde i verujem da bi moja karijera išla drugim tokom da sa njom nisam tako rano doživeo uspeh.

Autor: Eliz Greton, Berlin 2019.
Izvor: pictoplasma.com
Prevod: Aleksandra Branković