Intervju sa Urošem Petrovićem

Sa posebnim zadovoljstvom predstavljam intervju sa autorom „Zagonetnih priča“, tvorcem zelenokose pametnice Marte Smart, te romana „Peti Leptir“, „Deca bestragije“, „Aven i jazopas u zemlji vauka“ i drugih voljenih knjiga. Knjigoljupci moji, Uroš Petrović!



Primetila sam da se Vi, dok potpisujete svoje knjige i družite sa svojim čitaocima, u stvari igrate. Deluje da svi u toj igri uživaju pa i roditelji dece. Nije li ta igra, u stvari, uživanje u svemu što radimo i čime god da se bavimo ?

Smatram da je potvrdan odgovor na ovo pitanje jedna od najvećih i najlepših tajni života. Zašto prevideti jednostavne, inspirativne trenutke vredne radosti?

Kada se nove zagonetne priče smišljaju: dok fotografišete prirodu, dok neka radoznala lica gledaju u vas i odgovaraju na pitanja ili tokom šetnje?

Nove zagonetne priče nastaju u svakom trenutku. To je jedini način da se stvaraju. One dolaze samo naoko nezvane. Jedna koju sam nedavno smislio nastala je povezivanjem scene kojoj sam prisustvovao u auto servisu i nekoliko reči koje su dopirale sa radio aparata.

Zašto se odrasli ponašaju previše „odraslo“ i kako im nije dosadno ?

Takvi su samo oni koji su se nepažljivo prepustili mašini za mlevenje vremena. Ko počne sebe da shvata previše ozbiljno, tako vidi i svet oko sebe. Iz takvog stanja svesti sve što je zabavno beži napolje.

Imate li utisak, kada uhvatite trenutak kroz objektiv fotoaparata, da je zemlja stala?

Jeste fotografisanje neka vrsta otmice uokvirenog prostora u trenutku vremena. Ali, najlepše scene pred kojima sam stajao nisam fotografisao aparatom, samo mozgom. Takve vremenom postaju sve lepše i snažnije.

Dobila sam, svojevremeno, savet od Jovana Memedovića: „Pročitaj svaki dan bar po pedeset stranica knjige“. Uz knjige sam pronašla mir i setim se često ovog saveta. Kako vi uspete da ukradete malo vremena za čitanje ?

Jovan Memedović je moj dobar prijatelj i unapred ima moje poverenje i podršku. Taj savet je dokaz da vam je iskreno naklonjen i da vam želi dobro.

Nisam zaspao bez čitanja godinama. Tokom brojnih putovanja u automobilu slušam audio knjige, ponekad predavanja, često i Mocarta. Živimo u lepim, inspirativnim vremenima – hiljade kvalitetnih knjiga, dakle hiljade kvalitetnih novih života, lako su nam dostupne, u bibliotekama, knjižarama, čak i na kioscima. Najkvalitetnija muzika u istoriji čovečanstva, i to u najboljem izvođenju, dostupna je svima i besplatna. Do pre deceniju ili dve to nije imala ni britanska kraljevska porodica.

Može li „recept za srećan život“ izgledati ovako: 
100gr druženja sa decom
100gr fizičkog rada / sporta
100gr šetnje po prirodi
100gr pomoći drugome
150gr volonterskog rada
100gr čitanja pred spavanje
100gr osmeha (ponekad izazvanih čitanjem ili gledanjem smešnog sadržaja)
250gr pomoći drugome u svemu gore navedenom?

Uz par kutlača neizbežnih začina u vidu iscrpljujućih napora, nevolja i izazova, odličan recept!
 
Autor: Aleksandra Bogdanović
Izvor: bibliotekarkablog.wordpress.com