Pisac, autor romana „Vodič kroz Ljubavnu istoriju Beograda“, u intimnoj abecedi otkriva zbog čega odlazi na Kalemegdan da razmišlja o prolaznosti, kako bi voleo da je bio Titov ambasador u Gvineji Bisao i zašto voli da se rano budi
a Avala, južna kapija Beograda, mistična kupa na kojoj se nalazi nekoliko arhitektonskih zagonetki.
b Beograd, to čudo od mešavina i promaja, rušeno od neprijatelja i ruženo od domaćih. Prestonica koja je od svih drugih najviše puta bombardovana, još od onomad kad su Rimljani zauzimali utvrdu od Kelta.
c Cena. Koliko si spreman da platiš za svoja uverenja, da platiš u gubitku posla, da te se odreknu prijatelji, cena usamljenosti, koliko si spreman da u borbi za svoja uverenja ne gledaš na cenu!
č Česma Mehmed paše Sokolovića na Kalemegdanu. Mesto na koje odlazim da razmišljam o prolaznosti, o hirovitosti sudbine, o tankoj liniji koja deli uspeh od propasti. O raznim dušama u jednom čoveku. Moje mesto za razmišljanje. Oslonim se na taj vekovni kamen, šestovekovni, osećam neke vibracije iz prošlosti i budućnosti i utonem u misli.
ć Ćilim, oštrog tkanja, bockavog, igličast na kojem je ležala naga Olga Dobrović dok je njen suprug slikao akt. Ona je bila prvakinja Kraljevine Jugoslavije u tenisu i taj kontrast teniserke na pirotskom ćilimu delovao mi je uzbudljivo.
d Dunav. U Srbiji je i najuži i najširi i najlepši i mi smo dunavska zemlja i Veliki Gospodin Dunav nam je garant da smo oduvek bili Evropa, i pre nego što je Evropa znala da je Evropa.
dž Džiberijana. Mesto u kojem su džiberi glavni i gde oni uređuju pravila. Nezgodno je kad se osećaš da su te stavili pod slovo dž.
đ Đubrište, ono Šejkino odlagalište odbačenih ideja, stilskih pravaca, promašenih ljudi, onih koji su van šablona. Đubrište je placenta za novi ciklus, đubrište je prvobitni haos.
e E-ma- esesa-esesa- pi-pija. Razbajalica koju su u mom detinjstvu na Karaburmi izgovarale devojčice iz ulice dok su preskakale lastiš. Mislio sam da su ti slogovi složeni nasumično, ali sam mnogo kasnije saznao da je u toj dečjoj igri lastiša bilo i te kako viših poruka i smisla, kao što to inače biva i sa drugim sitnicama iz detinjstva.
f Ef. Odeljenje. Obično na gornjim spratovima psihijatrije. Abecedeef. Obično je takva stratifikacija i u društvu, ludilo je hobi gornjih slojeva.
g Gvineja Bisao. Nikada nisam bio u toj zemlji, ostala mi je na pameti iz vremena Nesvrstanih i druga Tita. Uhvatim sebe da zamišljam kako bi to bio primer ličnog uspeha da sam mogao da budem Titov ambasador u Gvineji Bisao. U stvari, san o značajnoj zemlji, kompleks spram današnje beznačajnosti kad mi malo nezgodno da kažem odakle sam.
h Hvala, hvali nam hvala. Kultura, osnovna kultura. Postali smo mnogo neurotični, uplašeni za egzistenciju, primitivizam sa svih strana.
i I?! Kao – i šta dalje, kako će se sve ovo završiti, reka teče niko ne zna gde joj je ušće i kad počinju vodopadi i virovi.
j Jutro. Volim da se rano budim, došle su noćne generacije koje ne znaju za lepotu jutra.
k Ključaonice. Beograd kroz ključaonice 100 kuća. Moja antologija 100 postojećih kuća u koje zavirujem da bih otkrio šta se to krije iza zidova, kakve drame se dešavaju iza zatvorenih vrata, šta učini jedna žena sa Neimara kada zatvori prozor na plavoj fasadi i za sobom navuče zavesu, šta je rekla mužu koji je tog trenutka ušao u sobu. Početkom oktobra izlazi iz štampe.
l Lako ćemo. Nije to ni tako loša životna vodilja. Zašto uvek biti ozbiljan, život je sam po sebi smešno neozbiljan. Nekada se samo treba blagorodno prepustiti.
lj Ljubav. Osećanje sa najviše gradacije, od telesne do agape. Andrićeve ljubavi, recimo. Toliko zatajnosti, toliko skrivanja da bi se ljubavni damari probudili i otrgli rutini koja ih guši, ljubav se hrani preprekama. Andrićeve ljubavi su skrivene, u njima je i telesnosti i neke agape vibracije.
m Mmmmm. Simbol uživanja, učiti sebe da se ne plašimo uživanja u malim radostima kojima nas časti život.
n Na ti! Pohlepa nepodnošljiva, ja pa ja, kao da sve mora u jedan zalogaj jednoga. Na ti bratee, zasiti se i oladi bre!
nj Njakanje i njanjanje. Negativno. Opozit od promišljeno i kuražno. Ne volim narod koji stalno kukumavči, te oteli nam Kosovo, te zavera Vatikana, mrzi nas Amerika. Alo, oladi, budi stoik, izdrži, bori se za ono u što veruješ, ako ti je do ičeg stalo osim za ono u se, na se i poda se. Ne volim ljude bez uzvišenih ideala.
o Odmor. Ne volim odmor. Odmaraću se kad umrem.
p Poljubac. Dug. U tišini.
r Radujte se, la vita e bella.
s Smejem se Čarliju Čaplinu kad hoda po ivici, Basteru Kitonu kad mu torta zvekne u lice, smejem se kad gledam „Dnevnik“, smejati se je zdravo.
š Štrokavost, očistite Beograd, to bar nije teško. Vode ima.
t Tribina. Stalni osećaj da me neko posmatra sa tribina i da ja nešto treba da izvedem da ne bih dobio zvižduke.
u „Ubistvo u kapetan Mišinoj“, prva istraga mog alter ega Krste Pavlovića. On je vršnjak mog dede, koga nisam upoznao, čak mu ni sliku nemam. Islednik pravdoljubac, inače surov prema onima koji misle da su jači od pravde.
v „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“. Mislio sam da će je samo čitati žene. Grdno sam pogrešio. Alanfordovska cvećara.
z Zamak. Cilj ka kojem se penjemo, dostojnost cilja, neka neophodna uzvišenost koja pročišćava život.
ž Žena je kao život. Utapanje.
Napisala: Tanja Nikolić
Izvor: Gloria