Ispovest osobe zavisne od knjiga

Moram da priznam nešto. Zavisna sam od knjiga.



Od kako pamtim, zaljubljena sam u njih. Jasno se sećam kako me je jednom kad sam bila dete majka zamolila da usisam sobu. Uzela sam usisivač. Samo u jednu ruku jer mi je knjiga bila u drugoj, da ne bih prekidala čitanje. (Sada se javno izvinjavam majci što mi soba tog dana nije bila naročito očišćena.)

Ljubav prema knjigama me je držala svih ovih godina. To je jedna od mojih prvih ljubavi i verovatno najtrajnija od svih. Povela me je na put nezasite potrebe za znanjem. Za mene ne postoji ništa ugodnije od sedenja u fotelji okruženoj policama s knjigama, koje se prostiru od poda do tavanice. Ne metalne police, već od raskošnog mahagonija, udobna fotelja i kamin. Osećam kao da se znanje izliva sa polica pravo u moj mozak. A tek mogućnost da ima još toliko znanja u sobi koje tek treba steći…

Za mene, lepota knjiga leži u njihovoj sposobnosti da vas prebace na druga mesta. Zamotana u zimskoj noći prebacim se u englesko selo iz 19. veka. Ili kročim na bulevar u Las Vegasu. Gledam kako se farmer bori da prehrani svoju porodicu tokom Velike ekonomske krize. Doživim kulturu Bliskog istoka. Naučim istoriju trgovine začinima. Lepota knjiga je u tome da možete da uronite u njih, da u svojoj fotelji putujete širom sveta i kroz istoriju. Mogu da povežem određene knjige sa putovanjima na kojima sam bila ili periodima svog života. Čitanje vam omogućava da privremeno otklonite stres i živite drugim životom. Moje svakodnevne brige stavlja u stranu i obezbeđuje mi toliko potreban predah.



Vi, koji ste takođe opsednuti čitanjem, znate o čemu govorim. Shvatate koliko su knjižare privlačne, bilo da u njima ima novih ili polovnih knjiga. Ne mogu samo da prođem pored antikvarnice. Moram da posetim bar jednu u svakom gradu koji posetim, i steknem uvid u književni ukus stanovnika. Volim da popričam sa vlasnikom i osetim se dobro što malo doprinesem maloj knjižari i lokalnoj ekonomiji. Osim toga, koja bi devojka mogla da propusti cenkanje i društvo finih ljudi?

Naravno, svoje štampane knjige ponekad prevarim sa elektronskim čitačem, naročito kada sam na putu. Ali tablet ne mogu da stavim u torbu za plažu niti da ubacim razglednicu ili bukmarker u njega. Ne stoji mi na policama. Ne mrzim elektronske čitače, ali me ne ispunjavaju na isti način kao papirne knjige niti mi daruju taj osećaj postignuća.



Daleko najomiljenije doba dana je onaj trenutak kada se uvučem u krevet, upalim stonu lampu i čitam pre spavanja. To je prekrasna navika koja mi pruža otklon od spoljnih stresova. Pomaže mi da se opustim i nosi me u druge svetove. Nedavno istraživanje na univerzitetu Harvard daje mi za pravo, premda iz drugačijih razloga. Istraživanje je ustanovilo da san nije toliko zdrav posle korišćenja elektronskih čitača jer svetlo sa ekrana može poremetiti stvaranje melatonina. Nadam se da će ovo istraživanje pomoći opstanku papirnih knjiga. Jer nisam sigurna da bih mogla živeti u svetu u kome mi štampane knjige ne bi pravile društvo u avionu, umotanoj kraj kamina u snežnoj noći ili na plaži sa stopalima u vodi.

Tako da slobodno priznajem da sam zavisna od knjiga. Poslednji dolar bih potrošila na njih i ne stidim se to da priznam. Volim sve što sam naučila iz knjiga i utehu koju mi pružaju. I da, sasvim mi je u redu da u knjigama markerom podvlačim pasuse koji mi nešto znače. Ne znam za vas, ali spremna sam da ubacim knjigu u svoj ranac, odem na plažu a zatim budem prebačena negde daleko.

Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Vladimir Martinović