Dve volonterke su odlučile da obezbede mirno mesto za čitanje i učenje onima sirijskim i iračkim izbeglicama pristiglim u Grčku, koji su morali da napuste svoj dom i tako se našli usred nedaća i nesigurnosti.
Dok su radile kao volonterke u izbegličkim kampovima u Grčkoj, Laura Samira Naude i Ester ten Zijthof su shvatile da je ljudima sa kojima se sreću potrebno nešto više od hrane i skloništa – želeli su da uče, rade i nađu neki smisao u svemu. Laura i Ester su bile odlučne da obezbede mirno mesto usred burnih dešavanja gde bi ljudi mogli korisno da iskoriste vreme umesto da se prepuste dokolici. Ove devojke su tokom 2016. godine pokrenule
Education Community Hope and Opportunity – ECHO (Udruženje za nadu i šansu,
http://echo-greece.org/projects), a ove godine su otvorile i pokretnu biblioteku.
Prijatelji u Londonu i Belgiji su im pomogli u prikupljanju novčanih sredstava i uspeli su da prilagode jedan stari minibus u koji su ubačene police i računari sa pristupom internetu, a zatim su ga odvezli u Grčku. Potom su ove dve volonterke apelovale da se doniraju knjige na arapskom, kurdskom, farsiju, francuskom, grčkom i engleskom, polako puneći police, te su napokon uspele da otvore biblioteku. Sada imaju oko 1300 knjiga – uključujući i one iz magacina jer ne mogu sve stati u minibus. Svake nedelje spremno dočekuju oko 115 čitalaca. Do sada su pozajmljena 904 naslova. „Mnogo smo naslova izgubili tokom vremena jer prosto nestanu ili, u slučaju knjiga za učenje jezika, ponekad dozvolimo ljudima da ih zadrže a onda pravimo kopije kako bismo odgovorili potrebama svih‟, kaže Ester.
Posetioci ponekad sede unutra, ponekad napolju na klupicama, što zavisi i od vremenskih uslova. Ester još dodaje: „Za vreme ledene zime, kakva je bila u Solunu, minibus je bio toplije mesto od šatora, i ljudi bi ulazili samo da se zagreju. Sada, kada je leto, vrućina je nepodnošljiva, pa čitaoci dolaze na noćne sesije. Ponekad izgleda kao da je minibus pretvoren u mesto za žurke, ali se ipak trudimo da biblioteka ostane mirno mesto.‟
Kada vlasti ne dozvoljavaju ulaz u kamp, one parkiraju autobus izvan njega i razglase da su tu, mada ih često nateraju da se sklone bez prethodnog upozorenja. Ali oni koji dođu u biblioteku odmah je zavole: deca kažu da ih podseća na dom, jedan profesor ekonomije iz Sirije je koristio biblioteku za prevod svog rada na engleski, a mladi Avganistanci koji žele da nauče engleski organizuju sebi neformalnu nastavu. Oni koji odu iz kampa čak doniraju svoje knjige.
Što se tiče planova za budućnost, ove dve devojke imaju visoka očekivanja od svoje biblioteke na točkovima, u kojoj su obe zaposlene na puno radno vreme, ali bez plate, jedinu pomoć im pruža nekoliko volontera. „Kada smo započele projekat, imale smo ideju da ga prenesemo i u druge oblasti Grčke. Tražimo ljude koji bi hteli da rade isto to, jer prema rečima volontera i organizacija, ne samo iz Grčke, već i iz Srbije, Italije, Palestine i Libana, cela zamisao je dobro postavljena. Tako da, iako možda nismo mi sve započeli nadamo se da će koncept zaživeti.‟
Redakcija Lagune zahvaljuje gospođici Ester na dozvoli da objavimo fotografije njihove mobilne biblioteke.
Autor: Džulijan Šiter
Izvor: theguardian.com