Jelena Bačić Alimpić: Amsterdam kao inspiracija

Autorka devet bestselera, Jelena Bačić Alimpić, oglasila se svojim novim, desetim po redu romanom „Neki drugi život“. Reč je o knjizi koja čitaocima donosi uzbudljivu, napetu i psihološki iznijansiranu priču o izdaji, odanosti i neuništivoj volji da se opstane i voli.

Sa književnicom koja slovi za jednu od najčitanijih na našim prostorima, razgovaramo o novoj knjizi, književnoj inspiraciji, junacima, tajni pisanja…

Kako ste odabrali temu svog najnovijeg romana? Šta je to što Vas je posebno potaklo?

Sasvim slučajno, dok sam šetala prelepim gradićem Harlemom u Holandiji, na pamet mi je pala ideja za priču o jednoj holandskoj porodici, smeštenoj baš tamo u tom bajkovitom gradiću, a onda su se ideje rađale jedna za drugom...

Težak je, rudarski posao pisca koji ponire, nehotice u tajne ljudske bića. Vama očito – ide. Kako gradite tako psihološki kompleksne likokove, ali I uzajamne odnose protagonissta ovog romana?

Veruj mi da bih ti iskreno odgovorila kada bih znala odgovor na tvoje pitanje. Pokušaću da objasnim, ali nisam sigurna da li ću uspeti. Prvo, pre samog rada na rukopisu, istražujem istorijsku građu i epohu o kojoj nameravam da pišem. A likovi... likovi se sami rađaju u mojoj mašti, u mojoj glavi, razvijaju se i rastu tokom samog stvaralačkog procesa. Isto kao i njihovi uzajamni odnosi.

Znamo i sami, a i slavni pisac kaže da „sve porodice liče jedna na drugu“, dok one nesrećne pak svaka za sebe nosi svoj krst. Poput protagonista Vašeg romana… Opišite nam ukratko sudbinu svojih junaka…

U romanu „Neki drugi život“ dva glavna lika su sestre bliznakinje, Irene i Marta Van der Linden, fizički veoma slične ali karakterno izuzetno različite. Kroz njihovo srećno odrastanje, udobno detinjstvo i kolebljivu mladost, a uz prisustvo požrtvovane majke i nežnog oca, naizgled čitaocima pružam idiličnu sliku jedne građanske porodice. Međutim, njihov otac krije tajnu koja će poništiti svu tu idilu, i kada klupko zavere, intriga i psihološki iznijansiranih likova počne da se odmotava, jedna od njih izgubiće sve.

Zanimljivo je, mada nije po prvi put da je poprište Vašeg romana malo „izmešteno“ sa ovih prostora. Ovaj put inspiracija Vam je bio Amsterdam…

Holandija mi je bila inspiracija za ovaj roman zahvaljujući mojoj kćerki Dunji koja tamo studira na državnom fakultetu. I pre no što je ona otišla da tamo živi i studira, nekoliko puta sam obišla tu lepu zemlju, a potom i njoj odlazila u posetu. Još nisam pisala o „severu“, te sam nadahnuta lepotama ove zemlje i njenim ljudima odlučila da svoju priču smestim baš tamo. Zato sam ovaj roman posvetila Dunji, ali i zbog toga što mi je ona jednom prilikom rekla: „Mama, ajde za moju ljubav, napiši nešto drugačije“. Za njenu ljubav sam to i uradila.

Vreme je korone I stroguh pravila, pa je i shodno tome po prvi put izostala promocija Vašeg novog romana, kao i susreti sa Vašim čitaocima širom Crne Gore… Imate li kakav plan povodom budućih promotivnih aktivnosti, susreta sa crnogorskim čitaocima koji vole Vaše romane?

Za sada nikakav jer se rukovodim onim što struka propisuje. Htela sam da napravim lepu, jubilarnu promociju povodom ove desete knjige, na otvorenom, uz poštovanje svih mera, ali sam naposletku ipak odlučila da to ne učinim. Planiram naravno da posetim i Crnu Goru čim okolnosti to dozvole. Ono što mi najviše nedostaje je druženje sa čitaocima, književne večeri, naši razgovori, ali se nadam da će sve ovo jednoga dana biti prošlost i da ćemo nadoknaditi propušteno.


Autor: Mila MIlosavljević
Izvor: Dan