Juval Noa Harari: Sada smo u situaciji u kojoj nam nije ostalo mnogo prostora za greške

Od kad se pojavila prva Hararijeva knjiga, „Sapijens“ Juval Noa Harari je postao izuzetno poštovano ime. „Gardijan“ je zamolio javne ličnosti i čitaoce da postave pitanja Harariju, i mnoga od tih pitanja su moralne ili etičke prirode. Čini se da je Harari navikao na takvu ulogu, i spreman je da pokuša da pruži najbolji mogući odgovor. Ovaj hroničar daleke prošlosti i bliske budućnosti, uspeo je da ustanovi sopstvenu disciplinu – jedinstven podvig svestranog čoveka.



Jedan deo ovih pitanja smo objavili pre mesec dana, a sada nastavljamo sa listom veoma zanimljivih pitanja i još zanimljivijih odgovora.

Da li su saosećajnost i empatija najveći nedostaci ljudske evolucije? Da li je psihopatija budućnost naše vrste?

Ne, ne verujem u to. Prvo, ako i jeste, onda će to biti užasna budućnost. Ali čak i ako ostavimo po strani moralni aspekt i posmatramo samo praktičnu stranu, treba da imamo na umu da ljudska snaga dolazi iz međusobne saradnje, a psihopate baš i nisu dobre u tome. Saosećajnost i empatija su potrebni; potrebna je sposobnost da razumete i saosećate sa drugim ljudima kako biste efikasno sarađivali sa njima. Tako da, čak i ako zanemarimo sva moralna pitanja, ipak ne mislim da je empatija loša za nas, ili da su psihopate budućnost čovečanstva.

Tvrdite da je humanizam proizvod kapitalizma. Da je neodvojiv od kapitalizma?

Među njima postoje neke jake veze, ali ne mislim da su nerazdvojni. Vrlo je moguće da u XXI veku krenu različitim putevima. Jedna od velikih opasnosti koja nam preti je odvajanje kapitalizma od humanizma, a pogotovo od liberalnog humanizma. Osnovni razlog zbog kojeg su mnoge vlade širom sveta liberalizovale svoje političke i ekonomske sisteme nije njihova ubeđenost u etičku argumentaciju humanizma, već to što su shvatili da će to biti dobro za kapitalističku ekonomiju.

Sada se javlja strah da će se u XXI veku kapitalizam i humanizam razdvojiti, i moguće je da ćemo imati vrlo sofisticirane i napredne ekonomije koje neće imati potrebu da liberalizuju svoje političke sisteme kako bi slobodno investirale u obrazovanje i dobrobit većine.

Da li je napredak od lova/sakupljanja do poljoprivredne proizvodnje bio greška? I ako jeste, postoji li način da se to sada nekako ispravi?

To zavisi od perspektive. Ako to posmatrate iz perspektive nekog faraona ili nekog drevnog kineskog cara, onda je to bila vrlo dobra ideja. Ako to posmatrate iz perspektive neke proste seljanke iz antičkog Egipta, onda to izgleda kao prilično loša ideja. Ako gledate sa stanovišta pripadnika srednje klase nekog od savremenih razvijenih društava, onda se opet čini kao da je odlična ideja. Ako ste na mestu nekoga u Bangladešu koga izrabljuju 12 sati dnevno za bednu platu, opet izgleda da to i nije bila dobra ideja.

Ne postoji apsolutno nikakav način da se vrati vreme, i da se 8 milijardi ljudi vrati i organizuje u grupe lovaca i skupljača. Dakle, pitanje je kako da na najbolji način iskoristimo našu trenutnu situaciju, i kako da ne ponavljamo greške poput poljoprivredne revolucije. Sa revolucijama koje nam donose veštačka inteligencija i biotehnologija, javlja se i opasnost da će ponovo sva moć i korist ući u ruke monopolista, malobrojne elite, i većini ljudi će na kraju biti gore nego pre.

Izjavili ste da je stočarstvo verovatno „najgori zločin u istoriji“. Kakav savet biste dali da pomognete da se to zaustavi?

Najbolju šansu za to vidim u takozvanoj ćelijskoj poljoprivredi, odnosno, čistom mesu – ideja da se meso stvara iz ćelija, a ne da se dobija klanjem životinja. Ako želite biftek, samo ga proizvedete od ćelija – ne morate da gajite kravu, a onda je zakoljete da biste pojeli biftek. Ovo vam možda zvuči kao naučna fantastika, ali zapravo to je već realnost. Pre pet godina na ovaj način je napravljen prvi hamburger. Istina, koštao je 300.000 dolara, ali uvek je tako sa novim tehnologijama. Do danas, koliko znam, cena je spala na 11 dolara po hamburgeru. A istraživači očekuju, da bi uz dovoljno investicija i pravo istraživanje, cena mogla da bude manja od one koja se plaća za hamburger od zaklane životinje i to u narednih desetak godina.

Moraće da protekne još neko vreme pre nego što se pojavi u supermarketima i Mekdonaldsu, ali mislim da je to jedino pravo rešenje. Ja sam vegan, i trudim se da izbegnem meso i druge proizvode životinjskog porekla, ali nemam nikakve iluzije da bih mogao da ubedim milijarde ljudi da se u potpunosti odreknu mesa, mleka i tako dalje. Ali, ako bismo ih proizvodili iz ćelija, onda odlično. To bi imalo povoljan uticaj i na životnu sredinu, jer bi smanjilo zagađenje koje je posledica uzgoja životinja na farmama.

Da li fraza „moderan um“ ima neko značenje za vas, i ako je tako kada je taj moderan um nastao i kako on zapravo izgleda?

O umu znamo vrlo malo. Ne razumemo šta je to, kako funkcioniše i kako je nastao. Kada milijarde neurona u mozgu ispaljuju električne impulse po određenom šablonu, kako se na taj način stvara mentalno iskustvo, subjektivan osećaj ljubavi ili besa ili zadovoljstva? Nemamo apsolutno nikakvu ideju. Budući da tako malo razumemo o umu, ne znamo ni kako ni zašto se uopšte pojavio. Pretpostavljamo da su ljudi u kasnijem kamenom dobu, zaslužni za pećinsku umetnost u Lasku i Altamiri, u suštini imali iste umove kakve imamo i mi danas. I takođe pretpostavljamo da su Neandertalci imali drugačije umove, bez obzira na to što su imali veće mozgove od naših. Ali detalji kojima raspolažemo suviše su složeni za našu sposobnost razumevanja.

Živite u delu sveta koji je oblikovan religijskim fikcijama. Šta mislite da će se dogoditi prvo – da Homo sapiens ostavi za sobom religiozne fikcije ili da se razreši sukob između Izraela i Palestine?

Kako sada stoje stvari, izgleda da će pre Homo sapiens da nestane, nego što će se razrešiti izraelski politički konflikt. Mislim da Homo sapiens kakvog poznajemo za vek ili dva neće postojati - neće ga uništiti roboti-ubice ili nešto tome slično, već će se promeniti i nadograditi zahvaljujući biotehnologijama i veštačkoj inteligenciji i postati nešto drugo, nešto drugačije. Za takvu vrstu promene potreban je možda jedan vek. Velika je verovatnoća da izraelsko-palestinski sukob neće biti rešen do tog vremena. Ali će promena svakako uticati i na to.

Da li bi nama i svim drugim vrstama na planeti bilo bolje da nije došlo do kognitivne revolucije? Da li bismo u tom slučaju živeli u harmoniji sa svim drugim oblicima života umesto što dominiramo nad njima i pritom smo nesrećni?

Nisam baš uveren da bi bilo harmonije, jer ima mnogo nasilja i nesklada i među drugim vrstama. Ali sigurno ne bismo vladali planetom da se nije dogodila kognitivna revolucija. A u tom slučaju, takođe, ne bismo imali ni ekološku krizu sa kojom se planeta danas suočava. Prema tome, da, bez kognitivne revolucije, pretpostavljam da bi većina drugih organizama, većina drugih velikih životinja, mnogo bolje prošla.

Šta vas najviše zabrinjava u savremenom svetu, i šta vi preduzimate po tom pitanju?

Postoji tako mnogo problema da nisam siguran koji od njih je najveći. U ovom trenutku, zbog ogromne moći koja je u rukama čovečantva, možda je najveći problem ljudsko slepilo i glupost. Mi smo izuzetno mudra vrsta, ali kada dođe do donošenja nekih veoma važnih odluka imamo tendenciju da pravimo stravične greške, a sada smo u situaciji u kojoj nam nije ostalo mnogo prostora za greške. I kako stičemo sve veću i veću moć, posledice donošenja glupih odluka mogu da budu katastrofalne i za nas i za čitav ekološki sistem. Dakle, to je veoma zabrinjavajuće.
 
Izvor: theguardian.com
Prevod: Maja Horvat