Kako da budete ljubazni prema knjižarima tokom novogodišnjih praznika

Ovo je doba godine kada se svetilišta, što knjižare svakako jesu, pretvaraju u bojna polja. Mi vam dajemo nekoliko saveta kako da svima bude lakše – i onima za kasom, a i vama koji kupujete.



Božićni i novogodišnji praznici su za prodavce u knjižarama doba godine kada dobijaju nejasna pitanja i nemilosrdne zahteve, ali to ne mora da bude tako.

Čak i kada su „mirna vremena“, knjižare su neobična i predivna mesta za rad. S obzirom na to da su knjižare retka mesta u kojima možete provesti sate a da od vas niko ne očekuje da nešto obavezno kupite, one su „prirodno utočište“ za sve dokoličare, starije osobe, usamljene i romantike na ovom svetu.

Imajući u vidu našu zanimljivu poziciju koja je slična malom društvenom okupljalištu, kupci nemaju problema da od nas zatraže pomoć za nešto što nema apsolutno nikakve veze sa našim poslom, a zahtevi se kreću od internet poručivanja preko nekih od servisa za kupovinu („Da li možete da proverite da li je to jeftinije na Amazonu?“) do besplatnih usluga čuvanja dece („Samo na par minuta!“).

Jedva čekamo praznike, iako se stvari brzo rasplamsaju. Prosto buknu.

To je doba godine kada se naša prethodno mirna, ponekad ekscentrična radna mesta, pretvore u paklena bojna polja, na kojima ostaju samo najčvršći prodavci oko kojih vatru u vidu primeraka Morijartija, Gabaldonove, De Botona i Ficsimonsa kupci sipaju na sve strane i koji u šarenolikim redovima okružuju kase. Nije čudno da se knjigama koje kupuju za poklone kupci dobacuju preko cele knjižare, a i deci se sviđa da primerci sa njihovim omiljenim junacima lete po celom prodajnom prostoru.

Kupci dolaze sa delovima informacija koje imaju o knjizi („Mislim da je u njoj reč o nekom čamcu“), čudnjikavim pitanjima („Prijatelju, šta je to što žene najviše sada čitaju?“) i zahtevima koji su izuzetno uvrnuti („Pročitao sam je pre dvadeset pet godina dok sam krstario Egejskim morem – moram da imam primerak te knjige do sutra“), i sve tako unedogled dok knjižara ne počne da liči na zombi film kao što je „Dvadeset osam dana kasnije“, ali umesto ispunjeni besom svi su zahvaćeni knjigoholičarskim virusom.

Međutim, ne mora da bude ovako. Svedočio sam mnogim morama koje obuzmu ljude pred praznike dok sam godinama radio kao prodavac knjiga u Sidneju, stoga smatram da smem da vam dam sledeće predloge, jer su propraćeni primerima koji su mi se zaista dogodili, a sve zbog toga što ćete na ove načine uspeti da prazničnu maniju koja vlada u knjižarama pojednostavite i sebi, ali i prodavcima.



1. Treba da znate šta tačno tražite

Žena koja neodoljivo podseća na papagaja: Da. Tražim Inid Blajton za svog rođaka – već ima pet njenih knjiga, ali ja, kao i njegova baka, želim da ih ima još.

Ja: Naravno! Da li znate kojih pet je pročitao?

Papagaj žena: Ne. Koliko ih uopšte ima?

Ja: Baš mnogo. Da li želite da vam pokažem gde se nalaze?

Papagaj žena: Da. (dramska pauza – razmišlja) Ali kako ću ja znati koje od njih on već ima?

Ja: Da li možete da pozovete njegovu baku?

Papagaj žena: Ne. Ona neće znati. Da li vi znate?

Ja: Da li ja znam kojih pet knjiga Inid Blajton je pročitao vaš rođak?

Papagaj žena: Da.

Ja: Ne.

Papagaj žena: Oh.



2. Ne prepuštajte sve svom partneru

Kao što su praznici vreme za darivanja i poklanjanja, oni su i sezona rodno neravnopravno raspoređenog posla. Pod tim imam na umu da je sav trud koji je neophodno uložiti u kupovinu poklona spao na žene. Na primer:

Gospođa na koju su nakačena sva njena deca kao da je ona ofinger: Rekao je da mu žanr knjige nije toliko važan, bitno je samo da je o nekoj znamenitoj ili poznatoj ličnosti, možda biznismenu, ali da je zanimljiva.

Ja: Da li voli Ričarda Brensona?

Žena ofinger: Ne, smatra da on piše previše suvoparnim stilom.

Ili ovo:

Starija žena koja očigledno prezire svog muža, i to sa dobrim razlogom: Mogu li da pokažem ovu knjigu svom suprugu? On je odmah ispred knjižare, ali nije želeo da uđe.

Ja: (zbunjen) Zašto nije želeo da uđe?

Smirena mrziteljka: Kaže da je ovde prevelika gužva.

Ja: Da li kupujete za svoje prijatelje?

Smirena mrziteljka: (ogorčeno, oštro, hladno) O, ne, knjiga je za njega. On ne voli kada ja kupujem za njega, ali on jednostavno nije želeo da uđe.

3. Pravite društvo svojoj deci

Gomila dece sjatila se u delu za dečje knjige. Dečačić, koji nema više od dve ili tri godine, poseže za enciklopedijom o životinjama koju nikako ne može da dohvati, sve dok je njegova sestra nije spustila. Istog trenutka je knjigu bacio na pod i počeo da skače po njoj. Ja kidišem da spasem knjigu, spotičem se, oči su mi zasuzile od brzine i „mirisa“ koji se širi oko skakutavog dečačića.

Ja: (obraćam se sestri) Da li je ovaj dečak tvoj brat?

Sestra: Jeste.

Ja: (pokušavam da dođem do vazduha) Mislim da je bolje da potražite svoje roditelje.

Sestra: Zašto?

Ja: Mislim da je vreme da mu promene pelenu.

Sestra: (smeškajući se) On čak ni ne nosi pelenu!


         
4. Budite strpljivi

Svake godine u petnaest do devet – petnaest minuta pre otvaranja – 24. decembra, koji je najvažniji dan u godini, kada svi mahnito pripremamo radnju za otvaranje, čuje se kucanje na vratima. I ne, nikada to nije Božić Bata.

Uvek je to ljutiti kupac koji pokazuje na svoje ključeve i čudi se koji je to idiot postavio vrata između njega i njegove velike potrebe da baš u tom trenutku obavi kupovinu koju želi, a koji pri tom viče: „Kada otvarate?“ tonom koji nama govori kao da bi već trebalo uveliko da radimo.

Ako već stojite ispred zatvorene knjižare koja se otvara u 10 sati i gledate prodavce knjiga kako se sapliću jedni o druge noseći gomile knjiga kao da su mravi a ne knjižari, zastanite na trenutak, udahnite, i procenite sami. Vrata će se otvoriti, uslužićemo vas sa osmehom, a Božić će svakako doći. I sve će veoma brzo biti gotovo.

5. Budite razumni

Knjižare možda jesu mesto poput ostrva sa blagom, ali je naš asortiman ograničen. Neke stvari u njima ne postoje. A nekima zaista u njima i nije mesto.

Žena sa bisernim minđušama i u ljubičastoj trenerci: Da li imate dečiju slikovnicu o Holokaustu? Želim da moj poklon bude inspirativan.

Ja: (...) Ne.

6. Budite ljubazni

I na kraju, budite ljubazni prema svojim prodavcima za predstojeće praznike. Imajte delom na umu to što mogu da napišu knjigu o vama, kao što sam ja uradio. Međutim, neka vam prioritet bude to što ćete od njih uvek dobiti promišljene predloge o tome šta je najbolje pokloniti ocu vašeg muža, iako je sekund pre toga isti taj prodavac počistio neopisiv nered u dečjem delu koje je vaše dete napravilo.

Autor: Elijas Greg
Izvor: theguardian.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković