Luis Begli je pisao biografiju Franca Kafke, i vrlo detaljno opisao bizarnu organizaciju jednog Kafkinog dana. Radio je dvanaestočasovne smene u kompaniji
Assicurazioni Generali tako da mu nije ostajalo mnogo vremena za pisanje. Kada je nekoliko godina kasnije unapređen u glavnog zapisničara u Institutu za bezbednost i sigurnost na radu, radio je od 8:30 ujutru do 14:30 posle podne. I onda mu je dan izgledao ovako: ručak do 15:30 časova, dremka do 19:30, vežbanje, pa porodična večera. Posle toga bi krenuo da piše, malo pre ponoći. (Begli ističe da je pisanje pisama i zapisivanje u dnevnik trajalo barem sat vremena, nekad i dva.) Pisao je kako je i sam rekao „zavisno od energije, raspoloženja i čiste sreće, do dva ili tri, nekada čak i do šest sati izjutra.“ Onda bi upotrebio poslednji atom snage da pokuša da zaspi, jer je ipak morao bar malo da odmori pre odlaska na posao. Zbog ovakvog tempa je uvek bio na ivici zdravstvenog kolapsa. Pa ipak, kada mu je Felis pisala i zamolila da promeni navike, on se narogušio i odgovorio: „Trenutno samo ovako mogu da živim… Ako ne mogu da izdržim ovakav tempo, gore po mene..ali moraću nekako da istrajem.“
Maks Brod je smatrao da Kafkini roditelji treba finansijski da mu pomognu da ne bi morao da ide na taj posao, već da se zatvori negde na malom, mirnom mestu na Rivijeri, i da piše, da stvara dela koja sam Bog želi da ljudi pročitaju, i koristi Kafku kao kanal. Begli sa druge strane ne spominje Boga, i ne slaže se sa Maksom, smatra da nije u tome bio problem. Kafka nije uspeo da se izbavi ni iz jednog od zatvora u kojima je bio – kancelarije s jedne, a porodičnog doma sa druge strane, i to ga je kočilo da piše, a možda mu je takav život baš najviše i odgovarao, uprkos opštem mišljenju.
Veoma je retko videti pisca beletristike kako sedi za radnim stolom i piše duže od nekoliko sati dnevno. Da je umeo da rasporedi vreme, Kafkino radno vreme u Institutu ne bi bilo problem, i imao bi dovoljno vremena da piše. Ali, kako je i sam priznao, traćio je slobodno vreme.
To je prava istina – traćio je vreme! Za pisca ovo je ekvivalent onoj čuvenoj rečenici koju čujete posle lošeg dejta : „Jednostavno mu se ne sviđaš dovoljno. “ Za duge periode kada Kafka nije pisao krivi su situacija na poslu i uslovi u stanu njegovih roditelja. Sve je to samo bilo paravan i omogućilo mu je da sačuva samopoštovanje.
Izvor: dailyroutines.typepad.com