Možda vam je poznata činjenica da izvorne bajke braće Grim nisu imale srećne krajeve, niti su bile prilagođene dečjem uzrastu kao što su to Diznijeve verzije. To nije zato što su Jakob i Vilhelm bili nastrani i žudeli da pišu o zlostavljanju dece. Kada su se odlučili da objave „Dečje i porodične priče“ (
Kinder und Hausmärchen, prvo izdanje objavljeno je 20. decembra 1812. godine), braća nisu bila ni autori ni urednici već jednostavno kolekcionari i istoričari književnosti.
Prvobitna zamisao ovog poduhvata bila je da se načini antologija usmenih predanja iz zemalja nemačkog govornog područja početkom XIX veka. Braća Grim su bili školovani ljudi, koji su veći deo svog rada obavljali u kabinetu oslanjajući se na prijatelje, izvore i retke zapise izvornih folklornih narativa koji su prenošeni sa kolena na koleno.
Iako su dodavali jasnije prelaze tamo gde je to bilo neophodno, kako bi bajke delovale dovršeno, braća Grim su se uglavnom trudila da, koliko je to moguće, zadrže što približniji oblik izvorne bajke, pa je tako u prvom izdanju bilo mnogo opisa razvrata i nasilja. Nakon što su priče postale popularne, braća Grim nisu mogla da se odupru izazovu i pritiscima da izmene neke neprimerene elemente kako bi bile prijemčivije širokoj publici.
Posledice njihove slave bile su dvojake: u vreme kada su braća Grim delovala, opismenjena srednja klasa je počela da niče na tlu Evrope zahvaljujući pomolu javnog obrazovnog sistema. Činjenica da su tradicionalna usmena predanja zabeležena na papiru, dovela je do toga da se pismena srednja i viša klasa zainteresuje za priče, nametnuvši viktorijanske, puritanske stavove vezane za grublje aspekte koji su se u njima nalazili.
Iako su zapisi bili prihvaćeni umereno dobro, narod je počeo da šalje braći Grim svoje verzije priča, onako kako su pripovedane u okviru njihovih porodica. Priliv novog materijala omogućilo je braći da uporede i kombinuju priče, u nameri da dopru do njhove suštine, ali im je poslužio i kao izgovor za uklanjanje manje prijemčivih elemenata.
Napravili smo pregled zanimljivih i iznenađujućih aspekata koji su pročišćeni ili potpuno izbrisani u odnosu na izvorne verzije iz prvog izdanja.
Bajke dobijaju veći obim
Pribavljanjem i kombinovanjem različitih, detaljnijih verzija sa izvornim tekstom i dodavanjem književnih ukrasa po sopstvenom nahođenju, sve potonje verzije bajki braće Grim će biti znatno duže od onih iz prvog izdanja.
„Vilhelm nije mogao da obuzda svoj poriv da u priče ubaci umetničke ukrase, kako bi se dopale čitaocima iz srednje klase“, objašnjava Džek Zajps, prevodilac prvog izdanja bajki u izdanju Prinston univerziteta.
Majke postaju maćehe
Ako ste odrastali uz Diznijeve crtaće, naučili ste da su sve maćehe zle veštice, ljubomorne na lepotu svojih poćerki. Međutim, u izvornim oblicima bajki, upravo je majka Ivice i Marice ta koja pokušava da se ratosilja svoje dece u šumi, a Snežanina rođena majka je ta koja angažuje lovca da ubije njenu sedmogodišnju ćerku u želji da nakon izvršenog čina pojede njene organe. U intervjuu datom za časopis
Gardijan, Zajps je izjavio da su „braća Grim unela izmene u kasnija izdanja zato što su 'majčinstvo smatrali svetim',“ ali da je postojala i društvena osnova za takve izmene – veća od straha da se potencijalni čitaoci uvrede – „zato što je mnogo žena umrlo na porođaju tokom XVIII i XIX veka i bilo je mnogo slučajeva u kojima se otac ponovo ženio mlađom ženom, često veoma bliskoj godinama najstarije ćerke,“ prema kojoj bi novopečena supruga mogla osećati ljubomoru.
Zlatokosa ne ostaje trudna
U izvornoj verziji
Zlatokose, zla vila saznaje za Princa kada se njena naivna štićenica naglas zapita: „Reci mi, majko Gotel, zašto moja odeća postaje tesna? Više mi ne odgovara.“ Čitalac, ili slušalac, treba iz ovoga da izvede zaključak da je Zlatokosa ostala trudna, nakon „lepih trenutaka“ provedenih sa Princem.
Već u izdanju iz 1857. godine je scena o trudnoći potpuno izbačena i, umesto toga, Zlatokosa otkriva da se potajno viđala sa Princem kada upita majku Gotel zašto je teža od njega – glupavo i uvredljivo pitanje, ali, eto, ne ukazuje na seksualnu aktivnost.
Vile su dobile drugačiju ulogu
Zajps opisuje natprirodne elemente u bajkama kao „kafkijanske“. Iako je dobar deo teksta prilagođen hrišćanskih načelima, neki od neverovatnih raspleta radnje ipak opstaju. „Bajke sadrže obilje magije i braća je nisu izuzela u kasnijim izdanjima“, izjavio je za
Mental Floss. „One čudotvorne transformacije koje se dešavaju u bajkama u načelu nisu izbacivane.“
Imajući to na umu, braća su načinila specifične izmene u vidu toga kako su rasporedili te fantastične elemente. U prvobitnom izdanju, nosioci magijskih svojstava su ugavnom uvek bile vile – što ne čudi kada se radi o bajkama. Međutim, u doba braće Grim, Napoleonovi ratovi su doveli do toga da Francuska okupira dobar deo Evrope nemačkog govornog područja. Negde, usput, braća su odlučila da više ne koriste francuski izraz za vilu
fée – ponekad i
faerie – i u svakom primeru zamenili ga nekim drugim neobjašnjivo mističnim bićem. Tako, na primer, u
Zlatokosi vila postaje veštica a u
Trnovoj ružici, poznatijoj kao
Uspavana lepotica, tri vile postaju tri mudre žene.
Neke bajke su izbačene
Prvo izdanje „Bajki braće Grim“ sadrži 156 priča, a finalno izdanje 210 – međutim, u međuvremenu, braća nisu samo dodavala priče. Obilje sličnih priča koje je braći pristizalo nakon što ih je prvo izdanje proslavilo i zadobilo ozbiljne pohvale, pružilo im je i obilje materijala, ali neke od priča ipak nisu mogle da odgovore standardima zahtevnije čitalačke publike. Jedna od takvih priča je imala prikladan naslov – „Kako su se deca igrala klanja“. U priči se dvoje dece igra mesara i svinje. Kao deo igre, stariji brat preseca grkljan mlađem. Kada majka vidi šta se dogodilo, ubija starijeg sina u naletu besa. Dok se to odigravalo, najmlađi sin se udavio u kadi. Majka, iz očajanja, odlučuje da se obesi. Na kraju se otac vraća kući. Kada pronađe celu svoju porodicu mrtvu, umire od slomljenog srca. Čak i urednik sa najvećom mogućom slobodom u pristupu izvornom delu teško bi mogao da „deznifikuje“ ovakvu priču.
Autor: Hana Kajser
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Aleksandra Branković