Baš kao što je to bio slučaj sa prvim romanom autorke objavljenim kod nas „
Dok još nismo bile vaše“, „
Knjiga izgubljenih prijatelja“
Lize Vingejt inspirisana je istinitim događajima, ovoga puta na američkom jugu po završetku građanskog rata. U dva paralelna narativa upoznajemo robinju Hani Goset, koja pokušava da pronađe svoju porodicu rasutu u vreme sukoba, i Beni Silvu, entuzijastičnu nastavnicu u srednjoj školi u ruralnom kraju, koja krajem osamdesetih godina prošlog veka pokušava da probudi interesovanje učenika za istorijsko nasleđe njihove sredine. Liza Vingejt je udahnula život oglasima „Izgubljeni prijatelji“ koji su zaista izlazili u južnjačkim novinama nakon građanskog rata, dok su oslobođeni robovi očajnički tražili svoje voljene koji su rasprodati.
Hanin deo priče odvija se 1875. godine, deset godina nakon završetka građanskog rata. Ona radi na plantaži gde je nekad bila rob sa nekolicinom drugih bivših robova. Progoni je sudbina porodice sa kojom je izgubila kontakt. Majka i osmoro braće i sestara rasprodati su pred kraj rata i razbacani po Luizijani i Teksasu. Hani godinama nije čula ništa o njima. Kada se sticajem okolnosti nađe na putu za Teksas sa ćerkama vlasnika plantaže, Lavinijom i Džuno Džejn koje traže svog nestalog oca, Hani saznaje za kolumnu „Izgubljeni prijatelji“ u crkvi u kojoj su potražile sklonište. U lokalnim crnačkim novinama mogli ste da objavite detalje o izgubljenim članovima porodice za pedeset centi i ostavite svoj kontakt u slučaju da budu pronađeni. Kada bi usput ljudi saznali na kakvoj su misiji devojke, zamolili bi ih da pribeleže imena njihovih članova porodice kojima se izgubio trag tokom rata u slučaju da nalete na njih. I tako je nastala „Knjiga izgubljenih prijatelja“.
Priča se zatim seli u Luizijanu osamdesetih godina XX veka. Beni dobija svoj prvi nastavnički posao u siromašnoj srednjoj školi u malom mestu i useljava se u kuću na imanju koje je nekad bilo deo plantaže Goset gde je Hani živela. Druži se sa vlasnikom plantaže Nejtanom Gosetom i zajedno otkivaju problematičnu prošlost grada. Učenici kojima predaje ravnodušni su prema tradicionalnom nastavnom planu i programu. Kada gostujući pripovedač uspe da zaintrigira učenike uzbudljivim izlaganjem o istoriji njihovog mesta, kreću u istraživački projekat kako bi saznali više o svojim precima.
Novine u kojima je posle građanskog rata izlazila rubrika „Izgubljeni prijatelji“ slate su u crkve gde bi lokalni pastor čitao oglase vernicima. Autorka romana je ovo okarakterisala kao ranu verziju društvenih mreža. Srceparajuće je pomisliti koliko je porodica uspelo da pronađe svoje izgubljene članove na ovaj način, a koliko ih je tek kojima to nikada nije pošlo za rukom.
Autor: Ivana Veselinović