Okružena mračnim srednjovekovnim zemljama, poznata kao stecište talentovanih umetnika, ambicioznih preduzetnika i beskrupuloznih avanturista, Venecija je bila slobodnija i liberalnija od ostalih evropskih država tog doba. Sama po sebi umetničko delo, bila je zapanjujući primer kako okruženje može istinski uticati i podstaći ljude da stvaraju, istraju i napreduju. Kreativna energija, radoznalost i pragmatičan duh učinili su venecijansku kulturu uticajnom širom Evrope. Pored gondola, karnevala i murano stakla, jedna od najčešćih asocijacija na Veneciju je njena dekadentna prošlost – balovi pod maskama, krinoline, čipkane lepeze i dvorske intrige.
Neki predlozi za ovo književno putovanje inspirisani su stvarnim ljudima i događajima. Videćete Veneciju očima Vivaldija i Hemingveja i razumeti zašto je zauzimala tako posebno mesto u životima ovih stvaralaca.
Violinista iz Venecije
Život osamnaestogodišnje Adrijane d’Amato u Veneciji 18. veka odvija se pod budnim okom strogog oca koji je uveliko isplanirao njenu budućnost i nadzire svaki njen korak. On ne želi da išta prepusti slučaju jer je svestan kako dekadentno okruženje poput onog u kom žive može da utiče na devojku Adrijaninih godina. Ljubav prema muzici navešće je da se iskrada iz porodične palate pod okriljem noći da bi uzimala časove violine kod čuvenog kompozitora Antonija Vivaldija. Lekcije u tajnosti ubrzo će se pretvoriti u strastvenu ljubavnu vezu. Adrijanin otac je sada spreman da je uda za onog ko ponudi najviše novca. Ali postoji i veći problem od ugovorenog braka – Vivaldi je sveštenik, što njihovu vezu čini zabranjenom u očima crkve i društva. Rastanak zvuči kao neminovnost, ali događaji koji uslede zauvek će promeniti tokove njihovih života.
Venecijanska maska
Smeštena u period neposredno pre nego što će Napoleon baciti na kolena venecijansku republiku,
Venecijanska maska je priča o Marijeti, odrasloj u muzičkom konzervatorijumu za devojčice Ospedale dela Pijeta, čuvenom po svom horu. Njena majka je bila poznata po izradi veličanstvenih maski, jednog od simbola Venecije. Na konzervatorijumu će Marijeta upoznati Elenu, koja će ostati njena najbolja prijateljica i kad odrastu. Na ovom mestu devojčice su brižljivo negovane do punoletstva, kada počinju da nastupaju pred radoznalim očima venecijanske elite. Elena će se udati za Filipa, glavu uticajne porodice Čelano. Kada Marijetu udaju za udovca Domenika Torizija, čija je porodica u krvnoj zavadi sa Čelanovima, devojke su prinuđene da tajno nastave svoje prijateljstvo. Dinamika spletki, zavera i intriga elegantno je prepletena sa prizorima Venecije u najvitalnijem periodu njenog postojanja.
Jesen u Veneciji
Andrea di Robilant je u ovom delu pokušao da rasvetli malo poznatu priču o poslednjoj Hemingvejevoj muzi Adrijani Ivančić, devojci iz plemićke porodice čiji su preci bili brodovlasnici poreklom iz Dalmacije. Hemingvej upoznaje Adrijanu 1948. prilikom svoje prve posete Veneciji. Imala je osamnaest godina, njemu je bilo pedeset. Iako se ne zna sa sigurnošću da li je njihova veza bila išta više od platonske, sama činjenica da su se pojavljivali zajedno u javnosti predstavljala je skandal u to vreme. Često su viđani u Hemingvejevom omiljenom kafiću u Veneciji, Herijevom baru. Inspirisala je lik Renate u romanu
Preko reke pa u šumu, a bila je prisutna i dok je nastajalo njegovo najpoznatije delo
Starac i more. Pre nego što je upoznao Adrijanu, pisac je bio u decenijskoj blokadi i delovalo je kao da više neće iznedriti išta vredno pomena. Ono što bi inače bila samo tipična kriza srednjih godina, pretvorilo se u kreativnu eksploziju poznog doba. Veza sa čuvenim piscem je obeležila Adrijanin život u mnogo čemu na negativan način. Posle dva braka, porodice koju je uspela da osnuje sa drugim mužem, izvršila je samoubistvo kao i Hemingvej. Njihove veze se i dalje sećaju u Veneciji, gde danas žive njen brat i njegova deca.
Autor teksta: Ivana Veselinović