Ko je izmislio „Listu najboljih knjiga“?

Došlo je to doba godine kada liste najboljih knjiga godine pršte na sve strane poput snežnih pahuljica. New York Times uvek u drugoj polovini godine objavi izbor od 10 najboljih knjiga po mišljenju njegovih kritičara, a mnogi od tih naslova se do kraja kalendarske godine nađu na listama Publisher’s Weeklyja, BuzzFeed Booksa, NPR-a, BookRiota, pa i na listama čitalačke publike poput portala Goodreads... a lista se nastavlja i nastavlja. Snažne reakcije čitalaca obično prate takve liste. Međutim, da li ste se ikada zapitali zašto su takve liste počele da se prave?



Prema saznanju Donalda L. Fostera koje je izneo u svom eseju „100 najboljih knjiga“ (100 Best Books), ovaj trend je zvanično počeo 1886. godine kada je ser Džon Labok sastavio listu knjiga koje je smatrao „neophodnim za opšte i slobodno obrazovanje“. Ta lista je štampana više puta u različitim oblicima sa komentarima i sugestijama Vilijama Gledstona, preko Tomasa Karlajla, sve do princa od Velsa. Ubrzo su mnogi drugi počeli da prave sopstvene liste od „100 najboljih knjiga“ i ovaj internacionalni trend je uzeo maha. Mnoge ugledne ličnosti, poput ser Artura Konana Dojla, Aptona Sinklera i Vilijama Dženings Brajana, sačinili su svoje liste „najboljih knjiga“, čak u više navrata; osmišljavanje kompilacija „najboljih“ knjiga je vremenom evoluiralo tako da smo dobili varijacije na temu kao što su liste „knjiga u kojima najviše uživam“ i „knjige koje su imale najveći uticaj“, dok je doba interneta dovelo do toga da se ovaj trend još više rasplamsa i razgrana. Foster primećuje da izdavači i čitaoci sličnog ukusa obožavaju ovakve liste uprkos činjenici da ne podležu nikakvim pravilima: „Osmišljavanje lista je evoluiralo tokom vremena ali se nije vodilo računa o nekakvim osnovnim pravilima, što je prouzrokovalo mnogo nedoslednosti.“

Ovaj „hobi“ je verovatno povezan sa onom dubokom željom u čoveku da čita „valjane knjige“, a koja nam je usađena putem obrazovnih sistema i održavana kroz spiskove „dodatne literature“ (ukoliko smo onaj tip ljudi koji žudi za dodatnim bodovima ili ocenama). Bezbroj knjiga izlazi iz štampe na godišnjem nivou i kako onda da znamo koje su vredne čitanja? Nije ni čudo što smo željni nekakvog ažuriranog i dopunjenog kanona.
 
Izvor: daily.jstor.org
Prevod: Aleksandra Branković