“Leži Luis (pevač) na plaži, dođu likovi iz Greenpeace-a i vrate ga u vodu”, ovako glasi prvi srpski ekološki vic. Barem u nečemu smo prvi. Mi gradska deca teško da imamo svest o ekologiji. Mi smo odlazak u prirodu: po šumama i gorama, doživljavali kao kaznu. Koga interesuje tamo neki brzak s vodenicom, zeleni obronak nekog brda ili miris pokošenog sena. Veliki procenat gradske dece se razboli u prvom kontaktu s čistom i netaknutom prirodom. Leče se udisanjem izduvnih gasova iz auspuha. Svest glede ekologije NULA!
A i ko je do skoro mogao da nam je usadi. Pa, mi smo se najviše na svetu plašili “čika Čuke” i “ridžovana”. Čika Čuka je bio čuvar gradskih zelenih površina koji je obučen u zelenu uniformu rasterivao horde nestašne dečurlije što dalje od zelenih površina. I bio je neprikosnoven. Možemo ga porediti s današnjim autoritetom koji ima NATO pakt na globalnom nivou. Ljubav ka prirodi nam je u detinjstvu odagnala zla baba roga u zelenom. Ipak, dobro smo prošli u odnosu na braću Kineze koji su za vreme kulturne revolucije imali partijski zadatak da unište travu u gradovima, da im se ptice ne bi skupljale, pošto su one iskonski neprijatelji pirinča, koji iz vazduha izgleda poput trave, i tako dalje.
Ako ste primetili svi gradovi liče na velike kese za đubre. Ustvari, gotovo svi. Naravno da su gradovi po Srbiji izuzetak. Ovde vam je po trotoarima najmanji procenat bačenih opušaka. Nadam se da niko nije pomislio da je to zbog zakona o zabrani pušenja, pošto je istina “tamo negde”. Moja teorija je ta da Srbi imaju tri primarna straha. Homoseksualizam, promaja i vatra. Zato niko ne baca opuške na pod. Da im se ne zapali seno! Kada bi smo se svi ponašali kulturno i odgovorno prema majci planeti i prema društvenoj imovini, kao prema sopstvenom dvorištu ili njivi, produžili bi smo naš život trećem kamenu od sunca.
U leto 1998. godine udario sam se na Adi Bojani jedrom od vindsurfa po desnom uvetu. Vetar ga malo jače cimnuo i ja nisam stigao da se izmaknem. Posle par dana kada je bol prošao provalim...više
Rekla je: „Hajmo na kafu.“
Četiri Petice je pio kafu. Ležao je na svom mestu i imao je plan da ništa ne radi. Džeki mu je kuntao na preponama.
„Šta ćemo sa psom?“
„Ponećemo...više
utorak 1. april
Rekla je: „Nedostaju mi brze kafe.“
„Nema više Lana, brzih kafa i dugih ručkova. Nema više Beograda. Svet je prestao da postoji. Svet koji smo mi poznavali.“
„Žao...više
Iduće srede, 16. maja, u 18h u SKCu će biti održana promocija knjige Dušana Vesića „Magi-Kao da je bila nekad“. Učestvujem na događaju gde ću pored autora i njegovih gostiju izgovoriti...više
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.