Ma u kakvom obliku se manifestovalo u našim životima, zlo je kao u mitološkim pričama oličenje demonskog sveta. I svaki susret s njim nedvojbeno ostavlja tragične posledice, emotivne i duhovne rane. Svekoliko naše opstajanje nalik je predanju bez jasnih obrisa i forme, narušene ravnoteže i kosmičke harmonije. Nužno je na ovom pijadastalu kulta terora i nasilja preispitati načine i mogućnosti kako da se stvarnost naseljena grdobnim demonskim silama, koje ugrožavaju nejaku ljudsku vrstu (i ne samo nju), preoblikuje u humaniji vid postojanja u kojem vrhuni nada, vera i zračak dobrote.
Zlo, nasilje, strah, u narodnim kazivanjima deo je autentičnog životnog iskustva, dok je svet bajke - čisti izmišljaj. Ali, upravo ta svest o mogućnosti izbavljenja (u bajci), put je napretka civilizacije, jednom rečju folklorni arhetip o demonskom u nama, ili uverenje da se pozitivnim činjenjem život može nanovo humanizovati i uravnotežiti.
Baveći se pisanjem romana Sintetičari, čija je tema narkomanija, ni sa čim se ozbiljnije nisam suočavao no sa nasiljem u najraznovrsnijim vidovima (kroz literarno istraživanje, neposrednu komunikaciju sa zavisnicima, članovima njihovih porodica), shvativši da svaki segment u biografiji jednog narkomana predstavlja - akt zlostavljanja. I mislim da je u tom simbolički demonskom svetu svaki novi dan zapravo - noć u kojoj magija zadovoljstva brzo nestaje, a susret sa licem čudovišta (u ogledalu, na ulici, u strašnim psihofizičkim mukama, u naručju smrti), uboga slika uniženih, zlostavljanih, rastočenih ljudskih života. Tu niko nije zaštićen, s obzirom na nasilje nad sobom (autodestrukcija do čudesnih razmera), nad članovima porodice (u egzistencijalnom, psihološkom i fizičkom smislu), nad društvom u najširem kontekstu (kroz različite oblike delikvencije koji su nepobitna pojava kod ozbiljnih zavisnika). Istovremeno, narkoman je u predstavama drugih oličenje otpadništva, mitološka gnusoba koju treba glogovim kolcem zatočiti u htonični svet, ili okovati u lance. On je gubavac, vinovnik svih nedaća ovog vrlog sveta, biće s naličjem razuma koje nemilosrdno podseća na narušenu ravnotežu u socijalnom kosmosu.
Mislim da sam, suočen s mnogobrojnim patnjama i predrasudama ljudskim, postao propovednik sveta bajke, ne zato što u njoj nazirem idealnu etičku formu (i u bajci, kao i crtanom filmu, nasilje je izraženi element), već zato što nam milosrdno pruža mogućnost da se svet nanovo obmane, da ponovo poverujemo u pobedu nad zlom. Zato što poseduje katarzično dejstvo, nagoneći nas da speremo sa sebe sve naslage istorije, krvavih razmirica i obračuna, da pomislimo načas da se i nasilje leči kao i zubobolja ili upala pluća, i da je kap ljudske dobrote jedini zalog opstajanju kosmosa.
Svog prijatelja D. sreo sam sasvim slučajno u jednom malom šumadijskom selu. Moj jugo je propljuvao krv, te sam sedeo u seoskoj kafani i čekao da mi neki njegov dalji rođak nanovo uspostavi krvotok...više
(Najnepopularnije zanimanje. Prema najnovijim istraživanjima učenici bi pre bili i kasirke, učenice - poštari, poneko tek učitelj, ali direktor škole - niko.)
Ko je direktor škole
Zoomorfno...više
Da li se ponekad setimo onih malih običnih stvorenja koje još uvek zovemo ljudi. Onih koji žive u nekakvim gudurama ove evropske Serbije, i koji uniženi, nemoćni i gladni, čame u svojim loše skrojenim...više
Ma u kakvom obliku se manifestovalo u našim životima, zlo je kao u mitološkim pričama oličenje demonskog sveta. I svaki susret s njim nedvojbeno ostavlja tragične posledice,...više
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.