Nasilje nasilje

Prezirem nasilje. Uvek ću to reći. Prezirem one koji nekog maltretiraju, tuku, psihički se iživljavaju. Uvek ću se tome usprotiviti. Prezirem majke koje se ne obaziru na dečiji plač ili istu tu decu hladne i bezosećajne vuku po ulici ili se na njih deru. Nije mi jasno kako one nemaju sve vreme na umu ono ljigavo i gmizavo, ružičasto majušno biće koje su rodile. Ono od skoro tri kila i dužine 50 cm. Pa kako sad mogu ovako? I nije mi jasno ni kako čovek može da bije onog koga je nekad voleo i da uživa u tome što je jači i što su njegove ruke veće. Njegove ili njene. Ili kako neko može dugo da ćuti, da sa nekim koga voli ne razgovara, da prvi ne pokuša. Nekad to traje i godinama. I kako neko može da nekome koga voli ne oprosti za nešto što i nije bilo tako strašno, samo iz nekog idiotskog ponosa. Sve je to nasilje, jednako kao i šamari. Ne razmišljam o nasilju svaki dan. Čak ne mislim ni da su filmovi prenasilni. Mislim da ljudi u realnosti umeju da budu gori. U mom komšiluku je čovek koji ženi ne daje da pusti kosu i nosi štikle, da ne bi privlačila pažnju. I to je nasilje. Nasilje je i ono koje država sprovodi nad mladima, ali bogami i onim starijima koji su nezaposleni i kojima se zatvaraju vrata. Ponekad mi bude tužno kada vidim nezaliveno cveće, jadno i usahlo. Ili ne mogu da odolim da provedem sa uličnim džukcem neko vreme dok idem kući. Hladno je, a on je sam i prema njemu je grad nasilan. Ponekad ne mogu, a da ne pojedem urmašice, jer bi suprotno bilo nasilje prema mom stomaku. Najgore nasilje prema sebi činim kada neku svoju ideju ugušim već u startu, jer znam da je njeno ostvarivanje teško ili nemoguće. I kao što mama koja vuče svoje dete grubo treba da se seti vremena kada je ta ručica bila majušna, rozikasta, sa divnim kristalnim noktićima, kao što neki skot treba da se seti da je lice koje će upravo udariti nekad voleo da ljubi i mazi, tako i ja treba da se setim ponekad da naselja nasilja nisu samo oko mene i da naučim da se ne durim satima i čekam da svi oko mene obleću kao da sam kakvo božanstvo. Jer i to je neka vrsta nasilja, doduše poznata onima koji me vole, a koji to ne zaslužuju. Ili ne uvek.