Nisam dobila "Žensko pero"

Prekjuče sam saznala da zamalo da dobijem ’’Žensko pero’’, a onda ga jednostavno nisam dobila. Došao je u ruke jednoj drugoj teti. E sad, jedno je biti u najužem izboru od pet spisateljica i ne dobiti nagradu, a nešto drugo je znati da su se baš između vas i nagrađene dvoumili, a onda izabrali nju. Što se mene tiče ove godine više ništa i ne moram da dobijem jer sam početkom godine dobila ono što o čemu većina ljudi sanja. Ali opet nagrada ’’Žensko pero’’ je uključivala i pozamašnu svotu novca koju bi svaka naočita devojka znala kako da potroši. Sada kada pare nisu moje otkriću vam šta bih sve sa njima uradila. Prvo i prvo- vodila bih najdivnije biće na svetu negde, u neki divni grad, kupila bih džuboks, raritetnu jaknu ili neki predmet koji je pripadao Patsy Cline, divne ljubičaste čizme, korset haljinu,  snimila bih svoj alt-country one girl show album sa primesama rockabillyja i burleske ili najdosadnije od svega, ali opet vrlo moguće-oročila bih novac u banci da narasta kao testo za krofne.

Nisam čitala pobedničku knjigu, ali bila ona bolja ili lošija od moje, trebalo je da pobedim ja. Ako ništa zato što imam zanimljiviju shopping listu.