Jedna od najlepših stvari kad si pisac jeste to što imaš priliku da proživiš i tuđe živote. Jedna od najgorih stvari kad si pisac jeste to što imaš priliku da proživiš i tuđe živote. To sam stalno iznova osećala dok sam pisala The Ice Cream Girls.
Pre svega ostalog trebalo bi da kažem da sam apsolutno uživala u pisanju ove knjige. Bila je izazovna, naporna, pritiskala me je kao pisca, ali oduševljavalo me je ispisivanje svake pojedine rečce, kao što me je oduševio i konačni ishod. Ovo je najbolja priča kakvoj sam se smela nadati posle tolikog teškog rada – i u nju sam unela svu dušu i srce.
Dozvolite mi sad da kažem nešto o samoj knjizi.
Roman TheIce Cream Girls zasnovan je na temi prikrivenog hroničnog nasilja – fizičkog, emocionalnog i psihološkog. Ta tema je najrečitiji primer onoga što volim u pisanju, i što me razdire u pisanju.
Mnogo, mnogo puta u vreme istraživanja materijala za ovu knjigu i saslušavanja tuđih priča, imala sam osećaj da sam iskusila to što su oni iskusili, preživela to što su i oni. A to je na mene imalo najdubljeg dejstva. Svaka knjiga koju pišem menja me u nekom pogledu, pa ni ova nije bila izuzetak – sem što je dodatno ojačala moja osećanja povodom jednog pitanja o kom sam već imala čvrste stavove.
Svaka priča koju sam čula ili pročitala ispunjavala me je besom, strahom i odlučnošću. Besom zato što ljudi preživljavaju takve stvari svakodnevno – što ih zlostavljaju oni koji bi trebalo da ih vole i paze.
Pomalo me je prestrašilo to što sam otkrila, jer većinu nas svega koja pogrešna odluka deli od situacije u kakvoj su se našle Popi i Serena. Dovoljno je da nekoliko puta poverujemo pogrešnoj osobi; dovoljno je da kao činjenicu prihvatimo sve ono negativno čime nam navodno voljena osoba svakodnevno, polako i brižljivo puni uši; dovoljno je da ne kažemo nikome kad neko prvi put digne ruku na nas, i tu smo – zaglibljeni u jednoj situaciji koja će nas (sporo ili brzo) razoriti.
Ishod priča koje sam čitala i čula takođe je i to što me je ispunila odlučnost. Rešila sam da priču o glavnim junakinjama romana pretvorim u nešto što će pomoći da se rasvetli jedna životna oblast koja cveta kad je skrovita. Prikriveno nasilje i dalje je tako rasprostranjeno, verujem, zato što ne govorimo o njemu dovoljno. Da parafraziram Džona Filpota Karana: zlo nastavlja da cveta kad obični ljudi ništa ne preduzimaju i ništa ne govore.
Romanom TheIce Cream Girlsželela sam da otvorim oči onima koji nisu bili u takvim situacijama, kao i da tačno oslikam kako je to biti „Popi“ ili „Serena“ u stvarnom životu. Želela sam da sve koji ovu knjigu pročitaju povedem na jedno putovanje puno otkrićâ. Nadam se da sam to postigla.
Takođe se nadam da će ova knjiga – kao što su čitaoci rekli za moje prethodne knjige – uliti hrabrosti onima kojima je potrebna, hrabrosti da izmene svoju situaciju. Bekstvo iz veze u kojoj jedna osoba zlostavlja drugu ni slučajno nije prost slučaj „jednostavnog odlaska“. Da je tako, ne bi bilo toliko zlostavljanih, zar ne? Nadam se da će oni kojima je potrebno hrabrosti da odu shvatiti da razgovor, dodir s nekim, pričanje nekome, jeste već drugi korak na putu bekstva iz takve situacije. Prvi korak je poimanje da nisi ti za to kriv, i da zaslužuješ nešto bolje. A čim se preduzme taj prvi korak, onaj drugi – i svi ostali koraci koji vode od osobe što ti nanosi zlo – trebalo bi da su za toliko lakši.
Ako niste u situaciji gde vas neko zlostavlja, smem li vas blago podstaći da budete malo svesniji toga da je u takvoj vezi možda neko do kog je vama stalo? To je sve, blago podsticanje. O, i jedan mali savet koji veli: ako podozrevate da je neko do kog vam je stalo u opasnoj situaciji, pokušajte da mu ponudite podršku bez osude, šta god taj neko odlučio. Jer ako osete da imaju nekoga na kog se mogu osloniti, a ko ih neće osuđivati niti im pametovati, možda će ustanoviti da je utoliko lakše preduzeti korake koji vode ka slobodi.
Dakle, o tome govori ova knjiga, The Ice Cream Girls. O nadi u budućnost, i nadi u našu sposobnost da neprekidno utičemo na pozitivne promene u ovom svetu.
Nadam se da ćete uživali u njoj i da će vas makar na neki način dotaći.
Jedna od najlepših stvari kad si pisac jeste to što imaš priliku da proživiš i tuđe živote. Jedna od najgorih stvari kad si pisac jeste to što imaš priliku da proživiš i tuđe živote. To sam...više
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.