Laguna - Bukmarker - Lusinda Rajli govori o pisanju, motivaciji i istoriji - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Lusinda Rajli govori o pisanju, motivaciji i istoriji

Lusinda Rajli je dobro poznata našoj publici. Dok čekamo sledeći nastavak u serijalu „Sedam sestara“ i njen samostalni roman koji će se uskoro pojaviti u prevodu na srpski jezik, pronašli smo ovaj intervju u kojem Lusinda govori o procesu pisanja. Sigurni smo da će ova tema zanimati sve ljubitelje njenih tema i junaka.



Zbog čega ste postali pisac? Da li ste oduvek želeli time da se bavite?

Počela sam da radim kao glumica, ali u dvadeset drugoj godini sam obolela od glandularne groznice. S obzirom na to da nisam mogla da radim, napisala sam prvi roman i uspela da dobijem ugovor na tri knjige. Napisala sam još sedam romana pod imenom „Lusinda Edmonds“ i dobro su prošli. Zatim sam postala majka i napravila pauzu od šest godina. Kada je moje najmlađe dete krenulo u školu, ponovo sam osetila potrebu za pisanjem i nastala je „Kuća orhideja“. Kada sam je završila, poslala sam je agentu, ali pod imenom „Lusinda Rajli“ jer sam želela da roman posmatraju kao delo potpuno nepoznate autorke. I evo, sada proslavljam prodaju od preko 15 miliona primeraka mojih romana širom sveta koji su prevedeni na više od 30 jezika. Pisanje je moja fascinacija još od detinjstva.

Kada i kako ste počeli sa pisanjem?

Kao dete sam neprestano izmišljala priče u glavi, a tokom školskih dana sam izmislila svet u kojem sam bila princeza i nosila sam balske haljine svoje majke. Znam da zvuči tragično, ali je to za mene bio prirodan put ka karijeri glumice, a kasnije i autorke. Romane pišem intuitivno. Umesto da sedim za radnim stolom, prvu verziju govorim u diktafon.

Kako ste otkrili ovaj način rada i koje su njegove prednosti?

Nakon pisanja prvih romana, zadobila sam ozbiljnu povredu „ponovljenog naprezanja“ zbog koje kucanje više nije bilo moguće, i nisam mogla ništa drugo nego da se naviknem na korišćenje diktafona. Iako je u početku bilo teško, sada me oduševljava jer sam „pokretna“ i mogu da radim dok hodam, napolju ili po kući (zavisno od vremena!), a s obzirom na to da sam nekada trenirala ples i ne mogu dugo da sedim, najbolje ideje mi se javljaju dok se krećem. Takođe, prednost je i to što mogu da glumim sve likove.

Šta Vas najviše pokreće prilikom pisanja?

Teško je to opisati, ali pokušaću! Najčešća polazna motivacija se javlja kada pronađem određenu lokaciju koja me zanima i želim da saznam više o njoj. Čim me pogodi taj prvi talas inspiracije, likovi i priča se veoma brzo sklope u mojoj mašti. Pretpostavljam da je motivacija koja se krije iza svih mojih romana to da pokažem koliko nam razumevanje prošlosti i opraštanje može pomoći da živimo srećno u sadašnjosti i radujemo se budućnosti.

Imate li neki poseban ritual dok pišete?

Da. Na primer, posebno mesto gde želim da stvaram, omiljene pesme koje ću slušati... Najčešće kada znam priču i završim istraživanje, odlazim u zemlju o kojoj ću pisati i iznajmim stan, ili odsednem u hotelu, i upijam atmosferu dok pišem prvu verziju. Takođe, dok pišem, imam veoma strog raspored pića – engleski čaj za doručak, kafa u 11 i crveno vino iz Provanse tokom ručka.

Šta Vas je usmerilo ka istorijskim romanima?

Oduvek me je privlačila prošlost. Najviše sam i čitala istorijske romane. Omiljeni period su mi dvadesete i tridesete godine prošlog veka i predivni autori poput F. Skota Ficdžeralda i Ivlina Voa koji su toliko upečatljivo pisali o tom periodu. Svi moji romani su zato ispričani iz dvostruke perspektive  – snažna priča iz prošlosti i opraštanje, prihvatanje i razumevanje kako bismo živeli srećno danas i radovali se budućnosti.

Šta je ono najbolje u životu pisca?

To što apsolutno volim ono što radim. Neprestano radim i uživam u prenošenju priča iz glave na papir, a potom i kad te priče počnu da se objavljuju širom sveta – čak i da se obogatim, i dalje ću pisati. Novac me nikada nije pokretao i verujem da on nikada nije bio motiv kod najuspešnijih ljudi. Takođe, zbog posla sam mnogo putovala i to na mesta na koja sigurno nikada ne bih otišla da nije pisanja. Neka od tih putovanja su mi dala inspiraciju za buduće knjige i uvela u moj život nove prijatelje. Ne bih se snašla u kancelariji, za stolom i ograničenim radnim satima. Volim da se krećem i radim tamo gde mi najviše odgovara. Trudim se da pišem izjutra i predveče, i tokom vikenda, a zbog svega toga moram biti stroga prema sebi, ali bar sam sama sebi gazda.
 
Izvor: lucindariley.co.uk
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.