Premda postoje oni koji se neće složiti, mnogi ljudi smatraju da bi jedna ili dve mačke bile dragocen i dobrodošao dodatak osoblju svake javne biblioteke ili knjižare. Ne samo da bi uz njihovu pomoć prostor bio slobodan od glodara, već, s obzirom na to da mačke imaju i umirujući efekat, atmosfera u sobi za čitanje postaje slična kućnoj, posebno za mlađe čitaoce ili starije čitaoce koji možda žive u smeštajima gde ljubimci nisu dozvoljeni. Mnoge od mačaka iz biblioteke daju do znanja da su tu i uživaju da pozdrave posetioce. Ostale više vole svoju pozadinsku ulogu.
Mačke u bibliotekama i knjižarama nisu nova pojava. U bibliotekama Starog Egipta životinje su bile više nego dobrodošle, što je možda i očekivano od civilizacije koja je obožavala životinje. U ruskom muzeju Ermitaž, armija mačaka je kolala 250 godina i štitila muzej i biblioteku od glodara.
Smatra se da danas nekoliko stotina mačaka naseljava biblioteke širom sveta, većina ih je u Sjedinjenim Američkim Državama, ali tačan broj je teško utvrditi. Osim toga, on se konstantno menja.
Postojalo je čak i
Udruženje mačaka iz biblioteke koje je 1887. godine osnovala Filis Mahti iz Minesote. Premda je bilo aktivno niz godina, izgleda da više nije tako. Cilj ovog udruženja je bio da se podstakne uključivanje mačaka u biblioteke, da se popravi situacija i imidž mačkama iz biblioteka i da se zaposlenima u bibliotekama približi koncept prisustva mačaka u bibliotekama kao i pozitivan stav prema životinjama.
Djui, najpoznatija mačka iz biblioteke (koja je odgajana i „radila” u Ajovi), preminuo je 2006. godine, ali nam je ostavio svoj opis posla kao i pravila ponašanja jedne mačke u biblioteci (a i u knjižari!), koja vam predstavljamo u daljem tekstu.
OPIS DJUIJEVOG POSLA