Naša publika ga do sada, nažalost, nije upoznala. Ali, nema sumnje da će ga posle objavljivanja romana „Pasija po Karmeli“ (Laguna, prevod: Ljiljana Popović-Anđić) svakako zavoleti. Reč je o argentinskom piscu Markosu Aginisu. „Karmela“ je izuzetna priča o ljubavi između kubanske lekarke i argentinskog ekonomiste u srcu kubanske revolucije. Njihovim erotskim odnosom i ideološkim shvatanjima upravlja realnost koju ne kontrolišu, i tako postaju likovi homerovskih razmera. Nevidljivi bogovi se mešaju i prepliću fizičku privlačnost i intelektualno divljenje, hrabrost i strah i neočekivano saučesništvo. Grade svoju tešku i iskrenu ljubav na jednom od najtrusnijih i najromantičnijih poprišta latinskoameričke istorije, upadajući u vrtloge koji oduzimaju dah i preokreću svet. Autor tako otvara, uobličivši to u odličnu priču, brojna etička pitanja. „Pasija po Karmeli“ je njegov dugo očekivani povratak umetničkoj prozi, nakon niza uspešnih eseja koji su uzburkali javno mnjenje unutar i izvan Argentine.
Još zanimljivije je to da je autor naslovom ovog dela želeo da naglasi višeznačnost reči „pasija“. To je pasija koja se odnosi na ljubav, ali i na snagu ideala, patnju, uživanje, spas i težnju ka slobodi. Borba osećanja između glavnih junaka odvija se naporedo s vrtoglavim bleskovima realnosti i stvara napetost od prve do poslednje stranice. Ritam pripovedanja istovremeno teče, obavija i potresa kao ritam muzičkih pasija. Jedan književni kritičar je zapisao: „Ne bi trebalo da čudi što je ovo delo, u kojem se smenjuju glasovi junakinje, njenog ljubavnika i sveprisutnog pripovedača, napisano po modelu Bahovog kontrapunkta. U daljini, neiskazana, odjekuje epika drugog rata gde su oslobodioci pevali drugoj Karmeli, metafori baklje i strasti.“
Aginis umetnički oslikava svoje likove i čini ih neizbrisivima. Njegova poetska veština u prikazivanju osećanja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovo stilski prefinjeno delo u kontrastu sa strahotama rata i progona iznedrilo je jednu od najlepših ljubavnih priča latinoameričke književnosti.
Markos Aginis je odavno postao je jedan od najčitanijih i najslušanijih autora u Argentini, s odjecima u inostranstvu, gde su prevedena njegova najistaknutija dela. Odlikuje ga pristup konfliktnim temama, koje raščlanjuje svojim jezikom punim iskrenosti i rizika. Stekao je ogromnu čitalačku publiku, ali i neprijatelje koji mu ne opraštaju hrabre korekcije koje pred dokazima nameće samom sebi s mladalačkom fleksibilnošću. Njegovo obrazovanje je temeljno i višestruko, usled čega efikasno istražuje raznolike teme, preko romana, eseja ili novinarskih članaka. Neprestano ga zovu da drži predavanja u mnogobrojnim zemljama. Objavljuje članke u raznim medijima u Americi i Evropi. Nedavno su ga u svojstvu „istaknutog pisca“ pozvali Univerzitet u Vašingtonu i Međunarodni centar Vilson iz Vašingtona. Francuska ga je odlikovala Ordenom umetnosti i književnosti. Bio je prvi Lationoamerikanac koji je dobio nagradu izdavačke kuće Planeta u Španiji. Razni univerziteti su mu dodelili titulu počasnog doktora. Njegova uporna borba za pravdu i ljudska prava, koju je započeo svojim radovima u mladosti, pretvorila ga je u nepodmitljivu referentnu ličnost. Čak je i sineasta Luis Bunjuel rekao da ga je impresioniralo „njegovo duboko etičko, političko i društveno razmišljanje“. Njegovi romani su doživeli nezaboravne književne uspehe: „Obrnuti krst“, „Izbeglice: hronika jednog Palestinca“, „Zavera idiota“, „Oskvrnuće ljubavi“, „Poduhvat marana“, „Kalup pakla“, „Prosvetljeni“, „Napad na Raj“.
Autor: V. Matković Izvor: Danas