Bojanke za odrasle su postale veoma popularne u proteklih nekoliko godina, ali se ispostavilo da su ove opuštajuće bojanke postojale mnogo pre nego što se pretpostavljalo. I to nisu u pitanju dekade, već stotine godina. Ejmi Pul, taksonomistkinja biljaka u centru „Missouri Botanical Garden“ otkrila je delo Roberta Sejera pod imenom „Cvećar“ dok je tražila drugu knjigu u vezi sa istorijom botaničke ilustracije. Kad je uzela Sejerovo delo iz baštenske police okrila je da je to, u stvari, kolekcija stranica bojanke za odrasle.
„Cvećar“ sadrži 60 motiva različitog cveća, od poznatog božura, do manje poznatih sorti poput „Hen & Chicken Daisey“. Objavljena 1760. godine, predstavlja jedan od najranijih primera bojanki; čak prethodi bojanci „The Little Folks“ iz 1879. godine koja se smatra prvom bojankom za decu.
S obzirom na to da nije bilo tržišta za prodaju bojanki, danas ne znamo zašto je bojanka „Cvećar“ uopšte objavljena. „Moja lična pretpostavka jeste da sredinom 18. veka, u vreme istraživanja koje se vršilo po celom svetu“, objašnjava Pulova, za magazin „Hyperallergic“, „obični ljudi su bili veoma uzbuđeni istorijom prirode i želeli su da učestvuju u stvaranju nečeg što nije previše različito od slika koje su bile u vezi sa naučnim otkrićima.“
Savremene bojanke za odrasle prodaju se u svrhu opuštanja i odvajanja od užurbanog načina života kojim preovladava komunikacija sa drugim ljudima. „Cvećar“ je, međutim, bio namenjen onima koji su želeli da postanu bolji umetnici. U njemu su se nalazile detaljne instrukcije o mešanju boja sa uputstvima na koji ih tačno cvet treba naneti. Ipak, uloženi napor trebalo je da pokaže da je vredan truda: kada bi završili sa bojenjem, ljubitelji prirode bi dobili verne slike u punoj boji.
Ukoliko želite da oživite istoriju, „Cvećar“ je sada digitalizovan i postavljen na internet. Besplatne stranice za bojenje za odrasle dostupne su za preuzimanje
ovde.