Nagrada „Dr Jovan Maksimović“ Dejanu Mihailoviću

Nagrada za književni prevod s ruskog jezika „Dr Jovan Maksimović“, koja se dodeljuje jednom u dve godine, dodeljena je za 2015. i 2016. godinu Dejanu Mihailoviću za prevod romana „Samoubistvo“ ruskog pisca Marka Aldanova.

Nagrada koja nosi ime uglednog prevodioca sa ruskog jezika dodeljuje se od 1977. godine, na inicijativu porodice i naslednika dr Jovana Maksimovića i pod pokroviteljstvom Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Među prvim dobitnicima bila su poznata imena slavista i prevodilaca sa ruskog jezika Milice Nikolić, Petra Vujčića, Milivoja Jovanovića, Mile Stojnić, Nane Bogdanović i drugih. 

Žiri u sastavu Mirjana Grbić, Sonja Bojić i Zorislav Paunković (predsednik), naveo je da se u užem izboru našlo osam knjiga, među kojima u izdanju „Lagune“ zbirka priča Viktora Peljevina „Kristalni svet“ u prevodu Maksima Santinija, roman Svetlane Aleksijevič „Poslednji svedoci“ u prevodu Ane Jakovljević Radunović i nagrađeni roman Marka Aldanova „Samoubistvo“.

Rasvetljavajući sudbine pojedinaca, klasa, naroda pa i čitave protekle epohe roman raspliće niti koje dovode do izbijanja Prvog svetskog rata i odgovornosti velikih sila koje su zbog pukog prestiža gurnule svet u globalnu kataklizmu U romanu se mešaju zbivanja u Rusiji i evropskim prestonicima, svuda gde se okupljaju anarhosocijalisti svih boja i narodnosti u kojima verno i živo svoje istorijske uloge igraju Lenjin, Staljin, nemački car Vilhelm II, Franja Josif, Musolinij, Ajnštajn i mnogi drugi istorijski i izmišljeni likovi s početka XX veka.

Majstor psihološkog portretisanja, erudita i poznavalac epohe o kojoj piše, neumorni istraživač istorijske građe koju uspešno i nenametljivo utkiva u romaneskno tkivo, Aldanov tematizuje fenomen Oktobarske revolucije i za junake svog romana uzima bračni par Lastočkin, idealiste i predstavnike mladog industrijskog kapitala u Rusiji, zastupnike ideje pravednog i ustavnog društva i ukidanja carskog samodržavlja. Oni idealizuju potencijale i perspektive Rusije na pragu XX veka, pomažu i podržavaju sve snažniji revolucionarni pokret u zemlji i inostranstvu, precenjujući njegove ciljeve i potencijale, pa će posle sloma carizma i dolaska boljševika na vlast podeliti sudbinu i stare Evrope i carske Rusije.

Mark Aleksandrovič Aldanov (1886–1957), jedan od najboljih ruskih stilista i romansijera XX veka, objavio je šesnaest istorijskih romana i skoro ceo život proveo u emigraciji, prvo u Francuskoj posle Oktobarske revolucije, a onda u SAD posle nacističke ekspanzije u Evropi. U Rusiji je rehabilitovan i šire poznat tek od 90-ih godina XX veka. Ruski nobelovac Ivan Bunjin više puta ga je predlagao za Nobelovu nagradu.

Dobitnik ovogodišnje nagrade Dejan Mihailović prevodio je sa ruskog dela Ivana Bunjina, Varlama Šalamova, Danila Harmsa, Borisa Akunjina, Grigorija Trubeckog i drugih ruskih pisaca XX veka.