Ljubitelji književnosti, obratite pažnju. Zaista nema ničega poput dobre priče da vas odvrati od briga u svetu.
Sa gomilom čuvenih pesnika, autora i dramskih pisaca koji su ga godinama nazivali svojim domom, nema boljeg mesta za upoznavanje sa magijom pripovedanja od Londona.
Prema Oskaru Vajldu, London je sačinjen od „potpuno lepih idiota i sjajnih ludaka“ i njihove priče čekaju da budu otkrivene.
Ako tražite da saznate više o tome šta se nalazi između redova, London vam je za to dovoljan.
Britanska biblioteka
Foto: Txllxt TxllxT via Wikimedia Commons
To je druga najveća biblioteka u svetu (na prvom mestu je Kongresna biblioteka u Vašingtonu) i sadrži više od 150 miliona bibliotečkih jedinica starih i do četiri hiljade godina. Ova masivna zgrada na Kings Krosu sadrži retke knjige, ukrašene rukopise, audio zapise, časopise, novine i fotografije. Dosta toga je dostupno samo uz čitalačku propusnicu, ali galerija sa blagom sadrži neke od pravih dragulja: „Veliku povelju slobode“, Čoserove „Kenterberijske priče“, nekoliko Šekspirovih, Džejn Ostin i Da Vinčijevih dela i nalog za izvršenje smrtne presude kraljici Škotske Meri, koji je potpisala Kraljica Elizabeta I. Redovne izložbe se održavaju širom muzeja, a besplatne su u predvorju.
Nacionalna biblioteka poezije
Foto: Gapfall via Wikimedia Commons
Nacionalna biblioteka poezije je najveća javna kolekcija moderne poezije u svetu. Od kako su je T. S. Eliot i Herbet Rid otvorili 1953. godine, menjala je mesto boravka nekoliko puta i uspela je da zadrži svoju konstantno rastuću kolekciju do konačnog naseljavanja na južnoj obali. Biblioteka ima tomove iz 1912. godine i sakuplja svu poeziju koju u Velikoj Britaniji izdaju mejnstrim ili nezavisni izdavači – ako je izdata, nalazi se ovde. Povrh svega toga tu su i razglednice, audio pesme i štamparske prese, a posete su potpuno besplatne.
Kitsova kuća
Nekadašnja kuća Džona Kitsa, pisca romantične poezije, bila je između 1818. i 1820. godine mesto na kome se najproduktivnije bavio pisanjem. Sada, vila iz doba Regenta sadrži brojne originalne rukopise i artefakte koji dokumentuju njegov rad, veze i inspiracije. Kitsova kuća je trenutno usred dvogodišnjeg obeležavanja 200. godišnjice, sa posebnim programom koji vraća poeziju u život.
Kuća ilustracija
Foto: Jllm06 via Wikimedia Commons
Ušuškan između Regentovog kanala i Kings Krosa nalazi se mali dragulj. Osnivač je ser Kventin Blek, a Kuća ilustracija je jedina galerija u zemlji posvećena toj umetnosti. Izložbe upoznaju posetioce sa čitavim nizom ilustratora, istorijskih i savremenih, dok su radionice za decu i odrasle posvećene umetnosti ukrašavanja knjiga. Galerija je, takođe, zajedno sa Folio izdavačkom kućom, domaćin godišnjeg takmičenja u ilustrovanju knjiga, u potrazi za najboljim novim talentima.
Muzej Čarlsa Dikensa
Foto: Dickens Museum via Wikimedia Commons
Oliver Tvist je nastao unutar zidova ove kuće u Holbornu. Sada kao muzej, svaka soba govori drugačiju priču o životu Čarlsa Dikensa, od salona, gde je izvodio dramska čitanja i improvizovane skečeve poznatim gostima iz literarnih krugova, do radne sobe, koja sadrži rana izdanja njegovih velikih dela. Izložena blaga uključuju njegov pisaći sto, rukom pisane nacrte i verenički prsten njegove supruge.
Diskaver
Foto: Neil Turner from Sowerby Bridge, United Kingdom via Wikimedia Commons/Flickr
Diskaver u Stratfordu je izgrađen da uvede decu u svet čitanja i tu se sve vrti oko moći pripovedanja. Svet i bašta priča ispunjeni su ogromnim šupljim drvećem, zamkovima i jazbinama za čitanje kako bi podstakli maštu. Autori, pesnici, ilustratori i pripovedači navraćaju tokom kalendarske godine kako bi čitali i držali radionice, ali glavne karakteristike su izložbe koje scene iz knjiga postavljaju u prirodnoj veličini, poput naslova „The Tiger Who Came to Tea“.
Muzej Šerloka Holmsa
Foto: Anna Anichkova via Wikimedia Commons
Gde bi drugo ovo moglo da bude sem u Ulici Bejker 221B? Zapravo, Muzej Šerloka Holmsa je smešten između broja 237 i 241, ali ne dozvolite da vas to odbije. Gradska kuća u Marilebonu je transformisana u stan kao što bi Holms i dr. Vatson to želeli. Unutrašnjost je konačno opremljena prema veoma specifičnom opisu ser Artura Konana Dojla. Uprkos tome što su fiktivni, njegov par za rešavanje misterija je toliko čuven da je zgrada sada zaštićena zahvaljujući njenom „specijalnom istorijskom značaju“.
Izvor: standard.co.uk