Neizvesna budućnost najveće pijace polovnih knjiga na svetu

U Univerzitetskoj ulici u Kolkati u Indiji, nezavisni prodavci knjiga strahuju od otvaranja velikog tržnog centra.


Foto: Biswarup Ganguly under the Creative Commons Attribution 3.0 Unported license

Neposredno nakon svitanja u Kolkati, opojni miris muskatnog oraščića širio se prolazima knjižare Das Gupta & Co. protežući se među decenijama starim timovima knjiga položenim na strmim policama od mahagonija.

Kroz svetloplava vrata sa kojih se boja ljušti, dim u valovima izlazi na Univerzitetsku ulicu u Kolkati, najveću pijacu polovnih knjiga na svetu.

Svakog jutra, kao sastavni deo zajedničke hinduističke tradicije poznate kao puja, što je svakodnevni molitveni ritual obično namenjen slavljenju božanstava, spokojni Arabinda Das Gupta podiže mesinganu kadionicu i kadi celu svoju radnju. On pripada četvrtoj generaciji  porodice koja se bavi knjižarstvom, a pisana reč je predmet njegovog obožavanja. „Puja usredsređuje vaše misli na knjige“, kaže on. „Pre tog rituala oko vas su haos i metež, ali nakon njega, moje reči teku kao voda. Meni je potrebno da obavim taj svoj ritual radi mira kojim me ispunjava pre nego što započnem radni dan u knjižari.“

Radnja porodice Das Gupta najstarija je knjižara na celoj pijaci. Kad je je Arabindanov pradeda Giriš Čandra Das Gupta došao u Kolkatu 1886. godine, konkurencije na tržištu knjiga skoro da i nije bilo. „Nije se mnogo knjiga moglo naći u ta vremena, pa je pradeda morao da ih uvozi kako bi udovoljio potražnji i svojim kupcima“, kaže Arabinda.

Radnju je deda otvorio imajući na umu plemenitu nameru – želeo je da se znanje širi. Kada je otvorena, knjižara je brojala samo pedeset knjiga. Danas se na pijaci toliki broj naslova proda za nekoliko minuta. Univerzitetska ulica, poznata među lokalnim stanovništvom kao Boi Para (što bukvalno prevedeno znači „Grad knjiga“), duga je skoro dva kilometra, a prostire se na više od milion kvadratnih metara.


Foto: Facebook

Velike bengalske izdavačke kuće dovijaju se na različite načine kako bi prezentovale svoja izdanja na improvizovanim štandovima. Na pijaci u Univerzitetskoj ulici možete pronaći sve što zamislite. Tekstove na benglaskom, engleskom, mandarinskom, na sanskritu, holandskom jeziku, ali i na svakom dijalektu između. Dragocena prva izdanja i klasici svetske književnosti naslonjeni su na medicinske enciklopedije, religiozne tekstove, petparačke priče, često složene na nejednake gomile koje liče na razuđene stene za koje mislite da će se svakog trenutka survati u provaliju. Dovitljivi prodavci knjiga vire iza svojih drvenih štandova; bradati kolekcionari prebiraju po gomilama knjiga; majke kroz prolaze vuku svoju decu koja su tek upisala fakultete kako bi sakupili ono što im je potrebno od literature.

Međutim, šarm koji ima stara Univerzitetska ulica možda neće još dugo trajati. Nadvožnjaci i tržni centri niču po celom gradu, što je u neku ruku mana ubrzane modernizacije i projekata koji prete da unište jedinstvenu istorijsku vrednost koju grad ima. Više od jednog veka nakon što je pijaca knjiga otvorena, neki od prodavaca knjiga su zabrinuti zbog najavljenih promena koje mogu zahvatiti i Univerzitetsku ulicu.

Kulturno i književno nasleđe Kolkate seže do osamnaestog veka, kada je jedna kompanija iz Istočne Indije pomogla tako što je otvorila veliki štamparski centar. Pod pokroviteljstvom lorda Veleslija, britanskog kolonijalnog guvernera koji je organizovao da se u gradu naprave osnovne infrastukturne putne mreže, u Kolkati je 1817. godine sagrađen i Hindu Univerzitet, iz koga je kasnije tokom 1852. godine nastao i Medicinski fakultet u Kolkati, prvi medicinski fakultet u celoj zemlji, dok je Kolkata svoj univerzitet dobila 1857. Ovi fakulteti su osnovali i sindikat koji je otvorio nekoliko prodavnica tokom 1870. godine, podjednako se trudeći da zadovolje potrebe indijske intelektualne zajednice koliko i britanskih kolonizatora, pa je tako nastala i Univerzitetska ulica i njena pijaca.

Pre nekoliko decenija, britanski pesnik i prevodilac Džo Vinter opisao je Univerzitetsku ulicu kao „planetu na kojoj su na sve strane razbacane knjige, a na kojoj će vam prodavci ukazivati na cene čak i ako samo bacite pogled na neku od knjiga“. Njegov opis Univerzitetske ulice nakon svih ovih godina i dalje je tačan. Žuti i zeleni tuk-tukovi ili modernizovane auto-rikše, svakog časa prolaze pored vas; biciklisti pokušavaju da sebi probiju put kroz uske prolaze prepune ljudi balansirajući dok raznose knjige i na svojim upravljačima. Još veće količine knjige pristižu u šarenolikim gradskim autobusima i žutim taksi vozilima koji imaju oblik kao kornjačin oklop.


Foto: Biswarup Ganguly under the Creative Commons Attribution 3.0 Unported license

„Iako danas knjige nisu neophodne kao što su nekada bile, jer postoji toliko alternativnih načina na koje možete doći do željenih informacija, mi ipak nekako nastavljamo da radimo“, priča Pinaki Madžumdar koji vodi APC Ray, zamišljeno držeći svoje ruke skrštene na leđima. On „nosi“ nezvaničnu uniformu koju imaju skoro svi prodavci knjiga u Univerzitetskoj ulici – prugastu košulju kratkih rukava i zaokrugljen stomak, onakav stomak koji vremenom dobiju svi kojima većina radnog vremena protekne u sedećem položaju (među njih dodajemo i čitaoce) i koji se hrane uglavnom jedući brzu hranu na ulicama Kolkate. Madžumdar je jedan od onih prodavaca knjiga kojima dugi „staž“ prodavca u Univezitetskoj ulici omogućava da budu veseli i brbljivi. Knjižara APC Ray otvorena je davne 1910. godine u kojoj možete pronaći retka izdanja velikih bengalskih autora poput Rabindranata Tagorea i Džibananande Dasa. „Za mene su knjige sve“, dodaje Madžumdar. „Počeo sam da čitam kada sam imao pet godina i nikada nisam prestao. Volim ih više i od svoje žene.“

Ali neizbežni razvoj grada mogao bi u korenu da saseče posao kojim se svi ovi ljudi bave godinama. Već nekoliko godina, državna vlada pokušava da progura ambiciozni novi projekat tržnog centra čija bi glavna grana bila prodaja knjiga, a koji bi se prostirao na više od milion kvadratnih metara. Njihov cilj je da to bude jednospratnica u kojoj bi sve postojeće knjižare bile na jednom mestu.

Prema projektnom planu koji su predstavile arhitekte, tržni centar Barnapariši trebalo bi da počne da se gradi sledećeg leta, a u njemu će se naći otmeni, moderni butici, biblioteka, aukcionarski i prevodilački centar i kafići. „Tržni centar bi trebalo da obogati postojeću kulturu koja se vezuje za ovaj deo grada i navike koje imaju građani Kolkate“, kaže Sankalan Tatar iz aritektonskog biroa Prakalpa Planning Solutions. „Ovo će na neki način biti objedinjeni knjiški tržni centar u kojem ćete pod jednim krovom moći da pronađete knjige, a u kojem ćete takođe želeti da provodite i svoje slobodno vreme. To će biti jedno od najposećenih mesta u severnoj Kolkati.“

Tradicionalni prodavci knjiga plaše se da će tržni centar ugroziti baštinu Univerzitetske ulice. „To će biti mesto koje nema dušu“, kaže Das Gupta. „Međutim, ja sam zabrinut, jer smatram da će ljudi više posećivati to mesto zbog prihvatljivijih cena i grandiozne biblioteke, tako da razmišljam da li da ipak tražim zakup u njemu.“ Za manje izdavače, cena zakupa u tržnom centru je previsoka. „Preskupo mi je da se preselim u tržni centar. Čak i da želim, nikako ne bih to mogao da priuštim“, kaže Randžit Bisvas, vlasnik malenog štanda nalik na kredenac prepun prašnjavih knjiga.

Iako ne znamo što je to što očekuje u budućnosti Univerzitetsku ulicu u Kolkati, ova zajednica je do sada pretrpela nebrojeno mnogo promena i izazova. Preživela je dva svetska rata, pošlo joj je za rukom da ostane centar političkog i književnog aktivizma još od tridesetih godina prošlog veka, a svedočila je i početku revolucionarnog naksalitskog pokreta tokom sedamdesetih godina. Das Gupta mi je ispričao da su zbog određenih kontroverznih naslova, kao što je knjiga „Ljubavnik ledi Četerli“ D. H. Lorensa, koje su imali u ponudi, izbili i nasilni protesti. Njegovu knjižaru je 30. maja 2004. godine zahvatio požar koji je naneo nesagledivu štetu i uništio stare bengalske mape koje su poticale još iz osamnaestog i devetnaestog veka.

Ipak, Univerzitetska ulica postala je žila kucavica indijskog književnog sveta, a intelektualci poput dobitnika Nobelove nagrade Amarte Sena, ekonomiste sa Univerziteta Harvard, koji je i česti posetilac ove pijace, učinili su ga za mnoge ljude domom izvan svoje kuće. Institucije kao što je Bani biblioteka koja je u porodičnom vlasništvu već pet generacija, poznata je po svojoj kolekciji naučnih dela, a Sri Aurobindo Pathamandir, religiozni centar koji je osnovan 1941. godine postao je mesto po kome se ovaj grad čuven. Ova postignuća, kažu prodavci knjiga, nikada im ne mogu biti oduzeta.

Tokom popodneva, kada su retki trenuci u kojima nema gužve, Das Gupta priprema masala čaj, koji je skuvao u ogromnom loncu i poslužio ga u malim keramičkim šoljicama. U pozadini, prodavci knjiga se lenjo naginju preko svojih štandova, drugi se skupljaju i doštaptavaju i ogovaraju, ili se spokojno šetaju među debelo naslaganim gomilama knjiga. Oseća se duh zajedništva. „Ja na sve to gledam na ovaj način“, kaže on dok podiže svoje guste prosede obrve, „mi smo stvorili istoriju i sigurno je da nećemo biti zaboravljeni.“

Autor: Piter Jeng
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković