Kada budemo strgli dronjke lažljive stvarnosti kojom želimo da previjemo ranu, kazaćemo da se slepilo iz tih dana vratilo u novom obliku, skrenućemo pažnju ljudi na sličnost između beline slepila od pre četiri godine i belog glasanja današnjice.
Zapis o pronicljivosti je svojevrstan nastavak romana
Slepilo Žozea Saramaga. Četiri godine nakon epidemije belog sindroma prestonicu neimenovane zemlje zadesi epidemija belih glasačkih listića. Posle neuspelih parlamentarnih izbora vlada se upušta u obračun sa stanovnicima glavnog grada, koji su većinom glasali belim listićima. Ko stoji iza naizgled orkestrirane akcije? Koja anarhosindikalna organizacija želi da ugrozi demokratski poredak? Dobro proverene metode, poput potkazivanja i prismotre, ne daju željene rezultate i Vlada kreće u radikalizaciju mera. Uvodi vanredno stanje.
Ministru odbrane, civilu koji nije služio vojsku, objava vanrednog stanja jedva da je nešto značila, žudeo je za najozbiljnijim stanjem opsade, istinskim vanrednim stanjem u najdoslovnijem smislu, žestokim, bez ijednog propusta, kao nekim bedemom u pokretu, kadrim da izoluje žarište pobune i da je istim potezom smrska munjevitim kontranapadom.
Članovi Vlade na čelu sa predsednikom, praćeni vojskom i policijom (
dezerteri, koje bi otmenim jezikom trebalo da nazovemo odbeglicama), donose odluku da napuste glavni grad i nasele se u drugom mestu koje će automatski postati nova prestonica. Oni žele da žitelji glavnog grada osete posledice svojih postupaka, bezvlašće i haos kakvi su vladali i tokom epidemije slepila. U teatralnom maniru, kolona blindiranih vozila napušta prestonicu. Dok se udaljavaju dugim bulevarima u gluvo doba noći, pale se svetla u svim prozorima. Vlada to shvata kao još jednu provokaciju onih koji su glasali belim listićima. I rešena je da pronađe žrtveno jagnje za situaciju u kojoj se našla.
Vi ste, da, krivci ste vi, da, za sramno razbijanje nacionalne sloge da biste krenuli vrtoglavim putem subverzije, nediscipline, najperverznijeg i đavolskog bacanja maramice u lice legitimnoj vlasti države koja od pamtiveka postoji u istoriji naroda. Ne tražite krivicu u nama, tražite krivicu pre svega u sebi, ne onima koji govore u moje ime, kad kažem onima mislim na vladu, koja vas je ne jednom, nego mnogo puta molila, čak preklinjala i kumila da stavite tačku na vašu gnusnu svojeglavost, čiji cilj, uprkos ogromnim naporima istrage koju su državne vlasti pokrenule, sve do sada, nažalost, nije otkriven.
Policajci u civilu, koji su ostali u gradu da drže pod prismotrom osumnjičene za sabotiranje izbora, dobiju dojavu koja povezuje likove iz
Slepila sa aktuelnom situacijom u zemlji. Oftalmologova žena, jedina koja je mogla da vidi tokom epidemije belog sindroma, osumnjičena je da vodi organizaciju koja je odgovorna za neuspeh izbora. Potkazivač je bio onaj čiju je ženu odbranila od silovatelja dok je vladalo slepilo.
Vaš zločin, draga gospođo, nije u tome što ste ubili onog muškarca, vaš nemerljiv zločin jeste što niste oslepeli onda kada smo svi oslepeli, ono što se ne razume treba prezirati, samo nikako u slučaju ako se to može iskoristiti kao izgovor.
Osumnjičena je pod prismotrom, policajci u civilu je prate. Ali ona ne krije ništa. Njena pravičnost razoružava višeg inspektora. Odluka da joj veruje i saopšti to premijeru koštaće ga glave. A onda oni koji nisu imali napad savesti uzimaju stvar u svoje ruke. Sve novine osvanu sa slikom oftalmologove žene na naslovnim stranama. Obeležena je kao glavni krivac za situaciju u kojoj se nalazi prestonica. Mehanizmi vlasti rade kao podmazani. Pre nego što je likvidiran, viši inspektor dao je novinama svoju verziju događaja. Prekasno. Država koja jede svoju decu jede i svoje podanike.
Rađamo se i kao da istog trenutka potpisujemo pakt za celi život, ali može svanuti dan kada ćemo se zapitati, Ko je ovo potpisao za nas.
Da je
Zapis o pronicljivosti pisan u današnje vreme, verovatno bi na prvoj stranici stajala napomena „svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna“. Pa neka to važi i za ovaj tekst.
Autor teksta : Ivana Veselinović