U knjižarama će se uskoro naći trinaesto izdanje kratkog romana za decu „Agi i Ema“ Igora Kolarova. Roman donosi dirljivu priču o prijateljstvu usamljenog devetogodišnjeg dečaka Agija i luckaste starice Eme, i njihovom zajedničkom buntu protiv svirepog i otuđenog sveta. Ovaj poetski i duhoviti roman ovenčan je Nagradom Politikinog Zabavnika za najbolju dečju knjigu.
Deceniju od objavljivanja, u knjižarama će se uskoro naći 5. izdanje romana „Čovek koji je ubio Teslu“ Gorana Skrobonje. Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom. Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka može biti opasna. Zanimljivost Skrobonjine fikcije u romanu „Čovek koji je ubio Teslu“ nije samo u tome što je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga što se tu sreću Lenjin, Mata Hari, Apis, Lazar Komarčić, Jovan Skerlić, kraljevi i princeze, pokojnici i savremenici, već u tome što je iz početka stvorio jedan sasvim drukčiji svet, na osnovama biografija realnih ličnosti, ali i na osnovama apokaliptičnih vizija, u kome se granice između života pomeraju u pravcu fantastičnih obrta i prevrata od čijeg ishoda zavisi sudbina čovečanstva.
Roman „Dorotej“ Dobrila Nenadića je kultna knjiga koja je pomerila granice istorijskog romana i srpske književnosti i u štampi je njeno četvrto izdanje. To je prvi roman Dobrila Nenadića, preveden je na ruski, engleski, poljski i slovenački jezik, i ekranizovan 1981. godine.
Svojevremeno najčitanija knjiga na našim prostorima i jedna od najtiražnijih knjiga savremene srpske književnosti, „Dorotej“ je roman na ivici žanra, ni istorijski, ni psihološki, ni polifoni, ni ljubavni, a opet klasik koji kroz više glasova svojih junaka pripoveda o kaluđeru – vidaru u srednjovekovnoj Srbiji, strancu u ovom svetu, koji strada sa svoje dobrote i čiste ljubavi.
U knjižarama će se uskoro naći 3. izdanje knjige Borislava Pekića „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana / Odbrana i poslednji dani“. Ove dve novele spaja to što im je glavni junak samac u kome se ogledaju sve društvene i duhovne traume. Pokušaj prevazilaženja sopstvene sudbine neminovno vodi osobenoj životnoj dramaturgiji i pokreće niz pitanja o smislu života i smrti, moralu i sudbinskoj datosti.