Dobro posećena promocija novog romana Mirjane Đurdević „Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih“, održana po najtoplijem danu ove godine, potvrdila je da je jedna od najoriginalnijih spisateljica na ovim prostorima stekla kultni status.
Za petnaest godina otkako se pojavila na srpskoj književnoj sceni Mirjana Đurđević se afirmisala kao jedna od najduhovitijih spisateljica srpske književnosti, a njena junakinja u osam romana, prljava inspektorka Harijeta, ima armiju vernih čitalaca. Uprkos pauzi od sedam godina, koliko je prošlo od Harijetine prehodne avanture, ova visprena, hrabra pakosnica nije zaboravljena i sada joj je dobila novu šansu da zasmejava čitaoce. U međuvremenu, Mirjana Đurđević nije dangubila, već je napisala nekoliko romana koji nisu bili ništa manje zabavni, smešni, sarkastični i groteskni, a pisani su u različitim žanrovima.
Za nove avanture sada već bivše inspektorke Harijete, Mirjana je inspiraciju našla u svetu u kojem žive ugledni Srbi sa Interpolovih poternica. Za priču o njihovim „problemima“, koji definitivno nisu materijalne prirode, njoj je bilo potrebno da Harijetu vrati iz invalidske penzije da bi rešila najteži i najkomplikovaniji slučaj u svojoj karijeri.
Tamara Skroza, koja je priznala da je od prve Mirjanine knjige postala njen veliki poštovalac, konstatovala je da autorka nikada nije izneverila njena očekivanja već je uspela da je svaki put ponovo iznenadi, i da u svom okruženju nađe nove zvrčke i zavrzlame pored kojih obični smrtnici prolaze, a ona ih propušta kroz svoju maštu i pretvara u neodoljivo šarmantnu satiru.
Mirjana Đurdević, dobitnica brojnih književnih nagrada i priznanja, napisala je roman o škakljivoj temi emigranata-bogataša, koji vrvi od humora, groteske i sarkazma.
Knjiga iz serijala o Prljavoj Inspektorki Harijeti prepuna je preokreta i zavrzlama, ali i dubokih ljudskih protivrečnosti, paradoksa i nedoumica, čija će vas mešavina nasmejati do suza.
Prema oceni Tamare Skroze naizgled „nevina priča“ o dvema dementnim staricama postala je ne samo smešna već i angažovana proza, jer nas diskretno podseća na ljude s kojima smo živeli.
„Ovo nije predviđanje šta će se dogoditi, kao što je bio slučaj u mnogim prethodnim romanima, već podsećanje na vreme u kojem smo živeli“, primetila je Tamara Skroza.