Novootkriveni detalji iz ranog perioda Šekspirovog života

Novootkriveni dokumenti pronađeni u Nacionalnoj arhivi Velike Britanije otkrivaju da je otac Vilijama Šekspira bio u velikim pravnim i finansijskim problemima tokom većeg dela Bardovog detinjstva, kako navodi Gardijan. Dvadeset i jedan dokument, koji je naučnicima do sada bio nepoznat, u arhivu Univerziteta Rohempton, otkrio je Glin Peri, istoričar koji se bavi proučavanjem Šekspirovog života, dok je istraživao podatke za knjigu koju će pisati o ranom periodu života ovog dramskog pisca.

Novootkrivena građa je pokazala da je Džon, otac Vilijama Šekspira, preduzetnik, stanodavac i povremeno političar, imao problema sa zakonom tokom mladosti ovog dramskog pisca. Optužen je za ilegalno pozajmljivanje novca i trgovanje vunom bez dozvole (vuna je u to vreme bila visoko oporezivana, što je činilo vrednom švercovanom robom) između 1569. i 1572. godine, kada je mladi Vilijam imao između 5 i 8 godina. Naučnici su pretpostavili da se Džon nagodio van suda, ali ovi novi dokumenti pokazuju da su njegove pravne nevolje trajale mnogo duže, barem do 1583. godine, što je, bez sumnje, uticalo na Vilijamov pogled na svet i na teme o kojima je pisao u svojim dramama.

Peri je otkrio ove dokumente dok je pažljivo proučavao istorijski materijal Nacionalnog arhiva koji je vezan za britansku blagajnu ili kraljevsku riznicu. Pronašao je zapise o dugovanjima i spisima Džona Šekspira, uključujući one dokumente u kojima je ovlašćen šerif da ga uhapsi i njegovu imovinu prisvoji kraljici, kao kaznu za zločine koje je počinio. Prema tim dokumentima, on je dugovao veliku svotu, uključujući i dug od 132 funte, što je 2018. godine iznosilo oko 26.300 dolara (20.000 funti).

Zločine Džona Šekspira nad Krunom prijavili su profesionalni doušnici, poznati kao „obični doušnici“, koji su, u okviru sistema za kupovinu prava, imali pravo na polovinu robe koja bi bila oduzeta sobi koju su pomogli da uhvate. Sistem je bio korumpiran, što i nije iznenađujuće, a doušnici su često pokušavali da iznude mito od svojih žrtava u zamenu za izlazak pred sud.

Džonovi nelegalni poslovi negativno su uticali na njegov položaj u zajednici u kojoj je služio kao visoki činovnik, gradski većnik i sudski izvršitelj (položaj sličan gradonačelniku). Vlada je mogla oduzeti njegovu imovinu u bilo koje vreme, uključujući vunu koju je kupio na kredit ili novac koji je pozajmio drugim ljudima, što ga je činilo nepouzdanom osobom za poslovanje.

„Tako je Džon Šekspir postao žrtva sasvim legalne vrste osude, koja mu je upropastila posao tokom 1570-ih, a Vilijam je odrastao u kući sa ocem koji je propao u socijalnom i ekonomskom smislu“, objasnio je Peri za Gardijan. Ovo je, bez sumnje, uticalo na njegov pogled na moć, društveni položaj i novac, sve teme koje će kasnije detaljno istražiti u svojim dramama.

Autor: Šonasi Fero
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Lidija Janjić