Objava nemogućeg sveta

U romanu ’’Sintetičari’’ Ivan Zlatković (1962) izuzetno uspešno se pozabavio delikatnom temom - teškom zavisnošću mladih ljudi od droge. Autor, koji inače živi u Aranđelovcu i poznat je po knjizi ’’Epska biografija Marka Kraljevića’’, a objavio je i roman ’’Povratak’’, kao i pesničku zbirku ’’Šuma’’, dao je opominjuću sliku o ljudima koji su zalutali u pakao hašiša i o društvu koje nije u stanju da se tome suprotstavi.
 

Radnja romana se odvija početkom veka u Beogradu, Moskvi, Amsterdamu a junaci su tinejdžeri, ali pripadnici i svih drugih generacija. Sem narativne celine delo sadrži i ’’Mali džanki rečnik’’ koji se bavi mitološkom, arheološkom, i istorijskom stranom narkomanije. ’’Roman’’, kaže pisac, ’’nije crno-belo oslikavanje stvarnosti, niti patetično-moralistička i dadiktičko-socijalna angažovana tvorevina, već slika sveta koji se pred nama urušava, dok mi zaziremo pred njim, ophrvani sopstvenim strahovima, i neznanjem’’.

Izvor: Večernje novosti

 

Izdavačka kuća Laguna objavila je roman ’’Sintetičari’’ Ivana Zlatkovića (1962), kontroverznu pripovest o propasti mlade generacije na stranputici droge. Od sarkastičnih opisa naličja urbanog, dijaloga i situacija koje dočaravaju pakao margine društva, do automatizovanog i haotičnog toka svesti junaka, ova knjiga uranja u stvarnost nedovoljno poznatu ili suviše prećutkivanu. ’’Sasvim običan beogradski tinejdžer, sa velikim očimai još većim željama, razapet između tmurne svakodnevnice, ulice i porodice, sobom svedoči užase sintetičkog raja i sunovrat u potpunu negaciju svih vrednosti i uspomena, u životu bez budućnosti’’, navodi izdavač.
 

Ono što se tumači kao ’’dramatična neposrednost romana’’ sadržano je najpre u jeziku, psovki, rečima koje sve nazivaju svojim imenom, i zapravo udaraju u glavu, ali i koje se buntovno obrušavaju na okruženje, roditelje, konvencije, društvo. U prilog tome govori i poseban deo knjige pod nazivom ’’Mali džanki rečnik’’ koji objašnjava termine kao što su adikt, apaš, ’’baciti peglu’’, fleš, gandža, led, meri džejn itd. ’’Ko se dotakne sudbinskih prostora samouništenja beogradskih narkomana, na život više neće gledati istim očima’’, čak će ga možda više i ceniti. Ivan Zlatković radio je kao profesor, bibliotekar, urednik časopisa. Objavio je ’’Antologiju narodnih pesama o Marku Kraljeviću’’ (sa Milanom Lukićem), roman ’’Povratak’’, poetsku knjigu ’’Šuma’’ i dr.

Izvor: Politika

 

Na jednom od simboličnih nivoa u ’’Sintetičarima’’, romanu Ivana Zlatkovića, nazire se objava jednog složenog i u prvi mah nemogućeg sveta, po đavolskoj zamisli, u kojem naporedo traje isijavanje i razgradnja neverovatnih pesničkih slika koje se trajanjem zatiru i zadiranjem drukčije uspostavljaju.
 

Ako je sredinu prošlog veka književno obeležio sleng dušanovačkih mangupa (’’Kad su cvetale tikve’’ D. Mihailovića), onda kraj minulog i početak ovog hudog veka obeležava džanki jezik i tim jezikom konstituisana tragična predstava o svetu.

 

Zlatkovićev roman je reprezentativno štivo upravo o takvom svetu u kojem se od tzv. normalnog poretka naziru samo obrisi.

Izvor: Iz autorove prepiske sa Radovanom Belim Markovićem