Osam slavnih ličnosti koje imaju velike biblioteke

Ponekad mi je teško da se otarasim nekih knjiga, a ako ovo trenutno čitatate, verovatno imate sličan problem. Samer Brenan je to opisao ovim rečima: „Kakva to poremećena ličnost namerno želi da poseduje samo 30 knjiga?‟ Niko koga je poznajem. Ali, da biste bili proklamovani za rizničara knjiga morate posedovati bar hiljadu primeraka. Što i nije tako mnogo, da budemo iskreni, osim, ako govorimo o hiljadu knjiga smeštenih u jednu sobu u Njujorku. E, u tom slučaju – da, definitivno ste rizničar.



Generalno, mene zanimaju zbirke knjiga koje ljudi poseduju. Zanima me koliko knjiga imaju, koje su to knjige, kako ih čuvaju, gde ih drže itd... I tako, jednog popodneva, počnem da istražujem koje poznate ličnosti imaju velike kolekcije, i da vidim ko su samo tehnički, a ko pravi rizničari knjiga. Nešto od od onoga što sam otkrila me je iznenadilo, ali moram priznati da sam već znala za Karla Lagerfelda.

Uzmite u obzir da ova lista ne predstavlja neko naučno i iscrpno istraživanje – bez sumnje, postoje brojne poznate ličnosti koje sigurno imaju velike biblioteke (visoki prihodi i puno prostora mogu biti predispozicija za takvo nešto), ali moguće je da pravi brojevi nisu registrovani, ili ja prosto nisam uspela da ih iskopam. Među poznatima sa zapaženo visokim brojem naslova, a koji nisu uspeli da uđu na listu od prvih deset, su se našli: Merlin Monro (400 knjiga), Džordž Vašington (1200 knjiga), Čarls Darvin (1480 knjiga), Opra (1500 knjiga), Frederik Daglas (2000, i to retkih knjiga) i Dejvid Markson (2500 knjiga).

Karl Lagerfeld: 300.000 knjiga

Karl Lagerfeld ima više knjiga nego bilo ko drugi. Na Međunarodnom festivalu mode i fotografije 2015. godine, Lagerfeld je objasnio: „Danas sakupljam isključivo knjige, jer nemam mesta ni za šta drugo. Ako dođete u moju kuću, povešću vas u šetnju među knjigama. Posedujem biblioteku od 300.000 naslova. To je puno za jednog čoveka‟. Ma nemojte reći... U njegovoj biblioteci se nalaze knjige na francuskom, engleskom i nemačkom, a kako bi napravio što više mesta za knjige, ređa ih postrance – tako je, horizontalno, umesto vertikalno. A da, imate i pistu kojom dolazite do knjiga na višim nivoima. Na kraju krajeva, radi se o Lagerfeldu.

Džordž Lukas: 27.000 knjiga

Džordž Lukas je 1978. osnovao Istraživačku biblioteku Lukasfilm, u početku sakupljajući knjige u kancelariji u Los Anđelesu, ali je potom preselio biblioteku u svoju kuću na ranču Skajvoker. Pored zbirke od preko 27.000 knjiga, tu se nalazi više od 17.000 filmova, fotografija, časopisa, novinskih isečaka i još koječega. Lukasova biblioteka nije otvorena za javnost, ali njegovim zaposlenima ili gostima poput Sesila Demila, Alfreda Hičkoka, Kerija Granta, Klinta Istvuda, Stiva Martina, Edit Hed i Čarltona Hestona, bilo je dozvoljeno da pozajme knjige.

Džej Voker: 20.000 knjiga

E sad, Džej Voker jeste poznata ličnost ali samo ako ste štreber. To je preduzetnik koji je osnovao Priceline.com, ali za mene je on poznat zbog biblioteke koju poseduje. Jedan deo njegove kuće u Konektikatu je pretvoren u „Biblioteku istorije ljudske imaginacije‟, što zaista zvuči pretenciozno, znam, ali, samo je pogledajte... Ima tri nivoa, stakleni most, viseće platforme i naravno, mnoštvo, mnoštvo knjiga.

Majkl Džekson: više od 10.000 knjiga

Kralj popa je istovremeno bio i Kralj knjiga. Dok je bio živ, redovno je posećivao knjižare u svom kraju u Los Anđelesu, poput knjižara Book Soup i Skylight. „Voleo je odeljak sa poezijom‟, izjavio je Dejv Daton iz Dutton´s books-a iz Brentvuda za L. A. Times. Omiljeni pesnik mu je bio Ralf Voldo Emerson. Džeksonov advokat Bob Sanger je rekao za L. A. Weekly da je ova pop zvezda imala 10.000 knjiga na svom ranču Nedođija, „i da je imao je omiljena mesta na kojima je voleo da sedi i čita, a u knjigama su se mogli naći bukmarkeri, beleške na margini i slično. Mogu vam reći da sam iz razgovora sa njim shvatio da je imao listu knjiga koje je pročitao i koje je želeo da pročita i da je reč o načitanoj osobi, naročito ako se uzme u obzir da je bio samouk.‟

Ernest Hemingvej: preko 9.000 knjiga

Ako je suditi prema delu „Hemingway in Context‟ autorki Debre A. Modelmog i Suzane del Gico, Hemingvej je svuda sa sobom selio i svoju biblioteku, i neprestano ju je dopunjavao sa oko 150-200 naslova godišnje. Kada je umro, u njegovoj biblioteci Finca Vigia nalazilo se oko 9.000 naslova – među koje se ne ubrajaju oni koji su ostali u Ki Vestu (odakle se odselio sa nekih 800 naslova i odatle nadogradio svoju biblioteku). Možda nije iznenđujuće, ali svakako jeste impresivno.

Tomas Džeferson: 6487 knjiga

„Ne mogu da živim bez knjiga‟, ovo su čuvene reči Tomasa Džefersona. Prema podacima iz Kongresne biblioteke, kada su Britanci zapalili glavni grad 1814, Džeferson je sagradio najveću privatnu biblioteku u Americi koju je potom prodao Kongresu za 23.950 dolara.  Nakon toga je ponovo počeo da sakuplja knjige (ali je opet prodao svoje zbirke kako bi platio dugove 1829. godine).

Hari Hudini: više od 5000 knjiga

Kada je Hudini umro, svoju privatnu zbirku knjiga o magiji, pozorištu i spiritualizmu je zaveštao Kongresnoj biblioteci. Neki izvori navode da je u to vreme verovatno posedovao najveći broj naslova o magiji u svetu. Mogli biste da birate neku od 4000 knjiga sa ovom tematikom preko ovog linka.

Hana Arent: 4000 knjiga

Zbirku knjiga Hane Arent na koledžu Bard čini oko 4000 dela, letaka i pamfleta, uključujući preko 900 njenih zabeleški koje su došle pravo iz njenog stana iz Njujorka u kome je živela sve do svoje smrti 1975. godine. Nadam se da je taj stan bio nešto veći od jednosobnog. (Iz nekog razloga, 4.000 je izgleda srećan broj za biblioteke koje su posedovali književnici, a bilo ih je nekoliko koji su posedovali baš taj broj knjiga u ličnim zbirkama, na primer Virdžinija Vulf ili Ketrin En Porter.

Autor: Emili Templ
Izvor na kome možete videti fotografije.