Već sam se nekoliko puta osvrnuo na navalu naslova iz visoko-fantastičnog žanra koja je došla i do naših obala poslednjih godina. Povučeni slavom serijala kao što su „Točak vremena“ i „Pesma leda i vatre“, sve više pisaca mlađe generacije oprobavalo se u ovim vodama. Nažalost, nema baš puno onih koji su se u tom okruženju pokazali kao vrsni plivači te se čitalačke avanture češće završavaju razočaranjem nego bilo čim drugim. Srećom, ispostavilo se da je „Oštrica“ jedan od tih retkih bisera koji se ipak uspevaju probiti.
Pre nego što se upustimo u malo dublji pregled, nekoliko reči o samom piscu. Gospodin Aberkrombi je pre svoje spisateljske karijere bio filmski i TV producent. Studije psihologije je završio u rodnom Lankasteru a ideju za trilogiju „Prvi zakon“ (gde je „Oštrica“ prvi tom) čuvao je u sebi nekoliko godina pre nego što se odvažio da je napiše i prosledi nekome od britanskih izdavača. I kritičari i publika su bili oduševljeni ciničnim svetom koji je Aberkrombi izmaštao te se u naredenih nekoliko godina i naredne dve knjige pojavljuju na policama knjižara u Britaniji a on stiče veliko poštovanje među piscima fantastike novije generacije.
Sam roman delimično podseća na „Pesmu leda i vatre“ – moramo biti svesni da se poređenje sa ovim serijalom danas ne može izbeći. Ono što je najupečatljivije jeste što su glavni likovi mahom otpadnici, ljudi sa dna svih mogućih lestvica koji definitivno nemaju sjajnu startnu poziciju i igri koja se raspliće kako roman odmiče. Prvi sa kojim se srećemo je Logen Devetoprsti, iskusni varvarin sa severa kome je sreća konačno okrenula leđa i koji se već u samom startu nalazi u goroj poziciji nego što je ikada bio, progonjen od strane svih i svakoga. S druge strane, u centru velikog carstva nalazi se Džezal dan Lutar, sebični plemić kome je visoko poreklo obezbedilo poziciju i koji se bori da se probije više i dalje, trudeći se pritom da potroši što više vremena i novca na piće i žene. Na kraju, možda najinteresantniji lik je Inkvizitor Glokta, nekada veliki ratnik i poštovani oficir koji je nakon nekoliko godina zarobljeništva u rivalskom carstvu obogaljen i lišen svega što je nekada bio. On se sada nalazi u poziciji da otkriva tajne koje bi mogle dovesti do pada ustrojstva kompletne kraljevine ali i do njegove smrti ako ne bude planirao svaki sledeći korak vrlo pažljivo.
Iako u početku ne deluje tako, ovaj roman pruža zaista mnogo čitaocu koji je već umoran od visoke fantastike i svetova u kojima magični artefakt rešava sve probleme kao deus ex machina u grčkim dramama. Mračna scenografija i izrazito cinični likovi zaista podsećaju na Martinov svet s tom razlikom što Aberkrombi ne uvodi preširoku plejadu već se koncentriše na nekolicinu njih i razvija ih tačno onoliko koliko je potrebno da čitalac ne izgubi pažnju. Scene u kojima se Logen laća mača (ili bilo koje slične alatke za odstranjivanje neprijatelja sa ovog sveta) su, iako bogate krvlju i nasiljem, sjajno izrežirane i napisane sa odličnim osećajem za ritam. Iako je u pitanju prvi roman mladog pisca, cela ideja obećava i ja lično moram priznati da će biti teško dočekati drugi deo.
Na kraju, ukoliko ste željni dobre akcije i varvarske borbe (a „Konana“ ste već čitali), plemićkih smicalica, udvaranja i kockarskih dogodovština (a Dimine romane ste izgustirali) i mračnih pletenja, zavera i ubistava (a do Martinove sledeće knjige će proći još mnogo), onda je „Oštrica“ pravi roman za vas. Zli, cinični i pokvareni likovi sa kojima se sretnete ovde vas nikako neće ostaviti ravnodušnim.
Autor: Nenad Jovanović