Pozadinska priča nastanka „Frankenštajna“ naširoko je poznata. Davne 1816. godine, tokom letovanja na Ženevskom jezeru, u Švajcarskoj, lord Bajron je postavio izazov pred Meri Šeli i Persija Biša Šelija ko će napisati strašniju priču. Meri, koja je tada imala samo osamnaest godina, doživela je snoviđenje od koga je nastao nacrt čuvene knjige:
„Kada bih spustila glavu na jastuk, ne bih zaspala, niti bih mogla da tvrdim da sam razmišljala. Moja mašta, nepozvana, obuzela bi me i pokazivala mi put, darujući mi slike koje su se nizale u mom umu, daleko slikovitije i izvan granica uobičajenih sanjarenja. Videla sam – zatvorenih očiju, ali u upečatljivim snoviđenjima – bledog studenta koji kleči pored nečega što je sastavio. Ugledala sam gnusno priviđenje ispruženog čoveka, kako nakon rada nekog snažnog motora, pokazuje znake života, i s nelagodom se meškolji, poluživ.“
To će postati srž romana „Frankenštajn: moderni Prometej“ koji je prvobitno objavljen u Londonu 1818. godine u tiražu od samo 500 primeraka.
Skoro dva veka kasnije, primerak prvog izdanja sa autorkinim potpisom pojavio se u zaostavštini biblioteke lorda Bajrona. Unuk lorda Džeja kaže: „Primetio sam podbočenu knjigu u uglu poslednje police. Otvorivši je, video sam stranicu na kojoj se nalazi naslov, shvatio o čemu je reč i halapljivo počeo da okrećem strance – tek kad sam se bezazleno vratio na prvu, praznu, stranicu u knjizi ugledao sam posvetu pisanu rukom i crnim mastilom – 'Lordu Bajronu, od autora'.“
Danas se ovaj primerak sa posvetom može videti u antikvarnoj knjižari Pitera Haringtona, stručnjaka za retke knjige. Tu će se održati i aukcija, gde se veruje da će knjiga dostići cifre od 350.000 do 575.000 funti.
U sledećem videu možete saznati više o tome kako je nastao ovaj roman i još mnogo štošta:
Izvor: openculture.com
Prevod: Aleksandra Branković