Sa svih strana smo bombardovani savetima kako da se zdravo hranimo, koje dijete da primenjujemo, koje namirnice da konzumiramo, da li da izbegavamo ugljene hidrate, šećere, masti, ili sve to zajedno...
Mnoga naučna istraživanja koja se tiču hrane, finansirale su velike kompanije, a informacije dobijene na ovaj način se selektivno plasiraju javnosti. Upravo je ovo jedna od tema o kojoj u knjizi „
Na kašiku“ govori
Tim Spektor, profesor genetske epidemiologije na Kings koledžu u Londonu i počasni konsultant lekar u nekoliko prestižnih londonskih bolnica. On je višestruko nagrađivani stručnjak za izuzetna dostignuća u oblasti personalizovane medicine i mikrobioma creva.
U ovoj knjizi koju je nedavno objavila Laguna, a o kojoj je govorio urednik
Srđan Krstić 19. jula u knjižari Delfi SKC, saznajemo izuzetno vredne stvari koje se tiču ishrane.
„Ova knjiga ima težak zadatak da promeni uvrežena mišljenja i stavove koje imamo o hrani, da nam ukaže na alternative i otkrije što je zaista nauka saznala do sada. Informacije koje autor iznosi u ovoj knjizi su naučnoj zajednici odavno poznate, međutim, one se ne probijaju do širih slojeva, iako nisu zabranjene i nisu tajna, ali postoji sprega različitih interesa koja uslovljava da se sve to ne prihvati tako lako.“
Prva i osnovna stvar koja je istaknuta jeste da smo svi različiti i da naš organizam različito reaguje na pojedine namirnice i, s tim u vezi, ne postoji univerzalna dijeta koja odgovara svima, naprotiv, „pretpostavka da smo svi identične mašine i da na isti način reagujemo na namirnice, najzastupljeniji je i najopasniji mit o hrani, i osnova svih takozvanih saveta o ishrani“, tvrdi Spektor.
„Ono na čemu autor insistira u knjizi sve vreme je takozvani ’mikrobiom’, koji imamo u sebi, a čega nismo svesni. On predstavlja skup bakterija, virusa, različitih mikroorganizama koje svako od nas ima u sebi i zbog toga svako različito reaguje na pojedine namirnice i korisne su nam na različite načine“, kaže Krstić.
Kroz niz kratkih poglavlja Tim Spektor pokazuje zašto je gotovo sve što nam mediji govore o namirnicama i njihovoj upotrebi pogrešno. On započinje svako poglavlje jednom uvreženom konstatacijom ili mitom, na primer: „doručak je najvažniji dnevni obrok“, ili „kalorije precizno mere koliko neka hrana goji“, ili „zasićene masnoće su glavni uzrok kardiovaskularnih oboljenja“, „sve meso je štetno i nezdravo“, samo su neki od mitova koje autor podvrgava svojoj naučnoj analizi i daje zaključak da li je istinit.
„Ova knjiga nije naklonjena veganima, ali to je i logično, jer ako se čovek hrani isključivo biljkama, posle izvesnog vremena dolazi do nedostatka određenih materija u organizmu. Istina je da se treba pretežno hraniti biljkama, ali ništa neće smetati da se ponekad unese prevreli sir, riba ili parče mesa. Dakle, ishrana bazirana na biljkama, ali ne striktno i stalno“, istakao je Krstić.
Knjigu morate da pročitate, jer ćete na svakoj stranici pronaći novo otkriće koje će vam biti korisno, ali ako bi trebalo da svedemo zaključak na jednu rečenicu, onda možemo da kažemo da Spektor u knjizi „Na kašiku“ pokušava da apeluje na ljude da u potpunosti izbegavaju „ultra-prerađenu“ hranu jer je ona najgora za nas, i da se trude da ishrana bude što raznovrsnija i da uz to osluškuju svoje telo ne bi li otkrili šta im najviše odgovara.
Revolucionarnu knjigu u oblasti ishrane „Na kašiku“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.