Prikaz izvanrednog romana „Stvarni život“

Za roman „Stvarni život“ može se reći da ima nešto od obrazovnog romana, onog u kojem jedan adolescent prolazi kroz mnoga iskušenja na putu odrastanja, uveren da će ga to ojačati za život koji je pred njim. Tako možemo reći i za ovu priču – ispričanu glasom devojčice, koja na početku ima deset, a na kraju petnaest godina – izuzetno surovu bajku sa srećnim završetkom. Možemo takođe reći i da je ovo prikaz jednog porodičnog i perverznog ćorsokaka. Ovaj impresivan prvenac belgijske autorke Adelin Dijedone, koji je kritika primetila i ovenčala nagradama u Francuskoj, ispripovedan je nevinim glasom najprozaičnije i najtragičnije stvarnosti u kojoj se mešaju smrt, nasilje, mizoginija, strah, požuda, ljubav, inteligencija i mržnja.

Zašto zmaj?

U nekim bajkama, knjigama za decu i legendama o kralju Arturu, zmaj ima važno mesto. Uglavnom negativno jer njega treba pobediti. Ovde mala Monika priča legende svoj mlađem bratu Žilu, i u tim njenim pričama reč je o zmaju koji je izdubio dolinu nakon što je pobio sve njene stanovnike, lud od bola zbog stradale ženke. „Priče služe da se u njih ubaci sve ono čega se plašimo, tako smo sigurni da se to neće desiti u stvarnom životu“. Dok prolaze kroz Šumu obešenih mališana, deca silaze niz strminu držeći se za korenje rastinja, nailaze na lavirint od slupanih automobila. U tom kraljevstvu se igraju i paze da ih ne ulovi zli vlasnik otpada. Dečja mašta tu dobija krila.

Da li sladoledžija može da umre?

Zašto da ne? Eksplodirao mu je sifon sa šlagom u lice, pred naratorkom i Žilom dok su naručivali svoj omiljeni sladoled. Teško nam je da poverujemo u to, baš kao i njoj. „To je ličilo na neku šalu. Mogla sam čak da čujem smeh. To nije bio pravi smeh, niti sam se ja smejala. Mislim da je to bila smrt. Ili sudbina. Ili nešto slično, nešto mnogo veće od mene.“ Posle ove iznenadne horor scene, više ništa neće biti kao pre. Košmarne slike će se ugnezditi u njihovim glavicama. Osmogodišnji brat će se povući u autizam i uživaće da muči životinje. A ona, odlučna da izbavi čudovište koje se nastanilo u njemu, zamisliće da pravi vremeplov kako bi se vratila u prošlost i izbegla tu jezivu scenu sa sladoledžijom. Šta li rade odrasli za to vreme, pitamo se.

Može li se voleti matematika?

U slučaju naratorke, upravo je matematika spašava. Porodični univerzum je vuče na dole: koleričan otac, obuzet lovom i trofejima, koji pije previše viskija i tuče svoju ženu; majka, pasivna domaćica, „ameba“, koju zanimaju samo baštovanstvo i minijaturne koze. „Majci kao da nikada nije smetala ispraznost. Niti odsustvo ljubavi.“ Deluje da će se naša devojčica teško izvući iz toga, pogotovo što joj je teško da dopre do brata od one kobne eksplozije. Jedan lep sporedni junak, profesor matematike, koji takođe mnogo pati, otelotvorenje je nade za drugačijim životom ove bezimene devojčice, iskrene i lucidne, koju bismo mogli da pratimo i kad se zaklope poslednje stranice ove izvanredne knjige.

Autor: Frederik Rusel
Izvor: next.liberation.fr