VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Prikaz knjige „Aleksandar Veliki: Njegov život i tajanstvena smrt“
19.05.2021.
.jpg)
Entoni Everit nam prikazuje Aleksandrovu (356-323. p.n.e.) genijalnost u biografiji koja se čita lako kao roman.
Da bi prikazao potpunu sliku o ovoj fascinantnoj ličnosti, autor vešto prepliće komentare njegovih prijatelja i neprijatelja, uključujući Demostena i Aristotela. Aleksandar se uputio u osvajanje nemogućeg, bilo da je trebalo pregaziti reku ili povesti vojsku ka indijskom „rečnom okeanu“ da bi video „ivicu sveta“. Uz snažan uticaj majke Olimpije i oca Filipa, koji je promenio ravnotežu moći u istočnom Mediteranu, Aleksandar je stekao klasično grčko obrazovanje i moć da osvoji svet. Filip nije bio okrutan, ali je svakako bio beskompromisan kada je postao vođa cele Grčke, pokazavši kako samoupravljanje pokorenih naroda može smanjiti troškove. Nakon Filipovog ubistva (za koje je bilo mnogo osumnjičenih), zadatak osvajanja Persije pao je na Aleksandra. Nasledio je veliku, disciplinovanu vojsku, bogatu imperiju i Filipovu vojnu veštinu, što mu je pomagalo da guši pobune. Nije imao ličnih ambicija, već ga je privlačila opasnost; njegova odvažnost se graničila sa ludačkom hrabrošću; bio je odan prijatelj i poštovao je neprijatelje. Aleksandrovi vrhunski inženjeri, artiljerija i opsadne sprave, uz ogromnu dozu sreće, pomogli su mu da porazi Persiju u više navrata. Potukao je Persijance u bici na Graniku, čime je postao gospodar Male Azije. Darije III je uspeo da pobegne, i to ne jednom, već dvaput, čime je vodio Aleksandra dublje u nepoznatu teritoriju. Došavši u Indiju, Aleksandar je pokazivao poštovanje prema različitim kulturama i odbacivao je rasizam, ali je viteštvo zamenio svirepošću. Masakriranje stanovništva i potpuno uništenje Tebe, Tira i Persepolisa bili su slučajevi okrutne nužnosti pre nego bespotrebna svirepost. Slavlja su se nekad pretvarala u pijane rasprave, a poštovanje njegovih ljudi se pretvaralo u strah dok su čeznuli za povratkom kući. Everitu je na raspolaganju bogat korpus anegdota i istorija duga dva milenijuma, i on ih besprekorno prikazuje i interpretira.
Zbog gotovo nenadmašnog prikaza ovog perioda i Aleksandra Velikog, ova priča će se dopasti svima.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Da bi prikazao potpunu sliku o ovoj fascinantnoj ličnosti, autor vešto prepliće komentare njegovih prijatelja i neprijatelja, uključujući Demostena i Aristotela. Aleksandar se uputio u osvajanje nemogućeg, bilo da je trebalo pregaziti reku ili povesti vojsku ka indijskom „rečnom okeanu“ da bi video „ivicu sveta“. Uz snažan uticaj majke Olimpije i oca Filipa, koji je promenio ravnotežu moći u istočnom Mediteranu, Aleksandar je stekao klasično grčko obrazovanje i moć da osvoji svet. Filip nije bio okrutan, ali je svakako bio beskompromisan kada je postao vođa cele Grčke, pokazavši kako samoupravljanje pokorenih naroda može smanjiti troškove. Nakon Filipovog ubistva (za koje je bilo mnogo osumnjičenih), zadatak osvajanja Persije pao je na Aleksandra. Nasledio je veliku, disciplinovanu vojsku, bogatu imperiju i Filipovu vojnu veštinu, što mu je pomagalo da guši pobune. Nije imao ličnih ambicija, već ga je privlačila opasnost; njegova odvažnost se graničila sa ludačkom hrabrošću; bio je odan prijatelj i poštovao je neprijatelje. Aleksandrovi vrhunski inženjeri, artiljerija i opsadne sprave, uz ogromnu dozu sreće, pomogli su mu da porazi Persiju u više navrata. Potukao je Persijance u bici na Graniku, čime je postao gospodar Male Azije. Darije III je uspeo da pobegne, i to ne jednom, već dvaput, čime je vodio Aleksandra dublje u nepoznatu teritoriju. Došavši u Indiju, Aleksandar je pokazivao poštovanje prema različitim kulturama i odbacivao je rasizam, ali je viteštvo zamenio svirepošću. Masakriranje stanovništva i potpuno uništenje Tebe, Tira i Persepolisa bili su slučajevi okrutne nužnosti pre nego bespotrebna svirepost. Slavlja su se nekad pretvarala u pijane rasprave, a poštovanje njegovih ljudi se pretvaralo u strah dok su čeznuli za povratkom kući. Everitu je na raspolaganju bogat korpus anegdota i istorija duga dva milenijuma, i on ih besprekorno prikazuje i interpretira.
Zbog gotovo nenadmašnog prikaza ovog perioda i Aleksandra Velikog, ova priča će se dopasti svima.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Akcija koja se ne propušta! „2 za 1“– kupite jednu, a drugu knjigu dobijate za 1 dinar
25.06.2025.
Dragi knjigoljupci,
Od 16. do 30. juna 2025. godine, imaćete jedinstvenu mogućnost da iskoriste sjajnu povoljnost – akciju „2 za 1“ u svim Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.
...
više
Akcija „Knjiga i kafa – dobar je dan“ od 20. juna do 18. jula 2025.
25.06.2025.
Ljubitelji knjiga i kafe,
Imaćete poseban razlog za osmeh ovog leta. Laguna i Nescafé, pod sloganom „Knjiga i kafa – dobar je dan“, pokreću zajedničku promotivnu akciju.
Od 20. juna do 18. j...
više
Da li je klica zla duboko posejana u svima nama: predstavljen roman „Ukus straha“ Zorana Petrovića
25.06.2025.
Promocija romana „Ukus straha“ Zorana Petrovića održana je u utorak 24. juna u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Pored autora, govorili su Mina Kebin, urednica, i dr Dag Kolarević,...
više
Novi broj Nedeljnika u knjižarama Delfi
25.06.2025.
Novi broj lista Nedeljnik je na kioscima, a od petka ga možete kupiti za samo 29 dinara u svim knjižarama Delfi širom Srbije uz kupovinu bilo koje Lagunine knjige, knjige drugih izdavača ili proizvoda...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.