Napokon priručnik i za one koji ne vole tu vrstu literature, za one koji ne veruju u „kako da“ i slične knjige. Priručnik za žene, nesavršene, koji bi trebalo da pročitaju i muškarci, barem oni koji žele bolje da shvate i vole svoje supruge, devojke, majke, sestre, ćerke, koleginice.
Dve autorke i bezbroj tema, a sve obrađene duhovito čak i kada je na kraju gorka i bolna poenta. Na primer:
„Kadar spavaća soba u predgrađu. Duboka, mrkla noć. U krevetu je zanosno vitalna i pomalo oznojena žena. Zumiramo ugao njenog ćaršava s lastišem koji se otkačio. U kadru se pojavljuje mozak.
Mozak: Au, upravo sam shvatio nešto.
Ti: Ne, ne, ne. Spavam… Šta?
Mozak: Tako si stara.
Ti: Probudio si me da mi to kažeš?
Mozak: Razmisli načas o tome. O svemu onome što NISI uradila.
Ti: Zapravo, pokušaću da ne razmišljam jer je pola četiri ujutro, ti psihopato!
Mozak: Na primer, nisi vlasnica ove kuće.
Ti: Većina Evropljana nije.
Mozak: Nisi baš ni udata, je l’ tako?
Ti: Šta je ovo fifties? Umukni, pokušavam da spavam.
Mozak: Nemaš novca.
Ti: Imam novca.
Mozak: Ne, nemaš ga.
Ti: U poređenju s nekim ljudima, imam.
Mozak: Još nisi podnela poresku prijavu, zar ne? Zato što se plašiš.
Ti: Samo malo se plašim.
Mozak: Ti si ŠVORC.
Ti: Moj psihijatar kaže da sam bogata na drugi način.
Mozak: Gospode bože, koja si ti budala!
Ti: Budala mi kaže. Trebalo bi da si na mojoj strani.
Mozak: Treba da se suočiš sa svim tim.
Ti: Ne, ne ne treba, SAD JE GLUVO DOBA NOĆI.
Mozak: Znaš, mogla bi uskoro da umreš.
Ti: S obzirom na trenutni razgovor, to bi zapravo bilo dobrodošlo.
Mozak: Sama. Dekintirana. S bradom…
Ti: Nemam bradu
.
Mozak: Još.
I tako sledeća četiri sata.”
Anabel Rivkin i Emili Makmikan, bivše novinarke, obradile su na sličan način gotovo sve probleme, nedoumice, brige i demone sredovečnih žena: anksioznost, depresiju, zaboravnost, plačljivost, ljubav, seks, razvod, besparicu, veštačku oplodnju…
U knjizi ćete pročitati kako da se izborite sa razvodom, šta reći onima koji vas pitaju zašto još nemate decu ili se niste udale, da li treba objašnjavati drugima da ste napustile svog muža. Saznaćete kako da ojačate samopouzdanje, ali i gde da skrijete vibrator.
Shvatićete, pre svega, da smo „svi iznutra divljaci“ i da nam svima treba pomoć čak i oko raspremanja one stolice u spavaćoj sobi na kojoj odeća stoji ni na nebu ni na zemlji: suviše prljava za plakar, suviše čista za pranje.
„Odeća koja stoji na stolici nema prava. Ona je izbeglica iz ormana i još nije osvojla propusnicu za iskupljenje. Ona nam se pomalo gadi. Ona nas mnogo muči. Gađenje nam se vraća svaki put kada pogledamo stolicu čije samo postojanje kao da odražava metež u našim glavama.“
Pre nego što su krenule u razradu tema, intelektualno ali u vedrom tonu, autorke su nam se lično prestavile s namerom da nam se približe kako bismo im više verovale. Objasnile su nam da su sve o čemu pišu manje-više doživele tokom svojih četrdeset godina. Alkoholizam, poremećaj u ishrani, napade panike, solo majčinstvo, smrt očeva, nervne slomove, zavisnost od droga, decenije terapije… i kao većina prijateljica o svojim problemima su razgovarale i tako došle na ideju da napišu knjigu u kojoj će govoriti o „otkačenoj zrelosti“.
„Nije samo tebi iz vedrog u tužno prebacilo… To što si uplašena ne znači da nisi hrabra“, poručuju nam Anabel i Emili.
Budite i vi hrabri i pomozite sebi ili nekome ko vam je drag – „Ja sam skroz okej! Pomagajte“ je odličan prvi korak.
Autor: Dragana Todorović