Vekovima lik Jovanke Orleanke predstavlja inspiraciju mnogim umetnicima, revolucionarima, zanesenjacima, raznoraznim društvenim pokretima, scenaristima, književnicima, čak i muzičarima (setimo se da je čuvena grupa OMD osamdesetih napisala pesmu „Maid of Orleans“ koja je, nadahnuta devojčetom iz Orleana, postala jedna od najveličanstvenijih kompozicija ikada napisanih u pop muzici i sada bi zgodno mogla da nam posluži kao saundtrek ovog romana), ali je njen lik nekako uvek počivao na legendama i mitu prožetom verskim, političkim, čak i ezoteričnim elementima koji nisu uvek zasnovani na stvarnosti.
Ketrin Dž. Čen nam je sada, u svom novom istorijskom romanu „
Jovanka Orleanka“, prikazuje upravo iz realnog ugla, onakvom kakva je zaista mogla biti, bez verskog fanatizma i političke pristrasnosti. To je priča o sazrevanju i građenju jedne ličnosti, od detinjstva i svih iskustava koja su je kroz život menjala, do neumitnog tragičnog kraja. Roman o nezamislivim tragedijama, mukama, žrtvama i krvoločnoj, bezglavoj osvetoljubivosti i mržnji. Bitno je napomenuti i da je ovo delo istorijske fikcije: osim onih opšte poznatih istorijskih ličnosti i događaja, svi ostali likovi su zajedno s dešavanjima plod spisateljičine mašte.
Rođena 1412. godine, Jovanka je živela svega devetnaest leta. U vreme kada se radnja odvija, Francuska je već gotovo stotinu godina u ratu s Engleskom koja drži njene severne oblasti, uz Normandiju i Gaskonju na jugu. Englesku predvodi surovi i ratoborni Henri V, pobednik u čuvenoj Bici kod Ažinkura, a Francusku Šarl Ludi, o kojem nadimak sve govori. Uz nesposobnog kralja za prevlast se bore njegov sin Šarl VII i Jovan Neustrašivi, moćni vojvoda od Burgundije. No kada Šarl VII ubije Jovana, njegov sin Filip III staje na stranu Engleza s kojima se združeno postavlja protiv Francuske. Kada se i njegov otac Šarl VI prikloni Englezima, oduzima mu položaj prestolonaslednika koji predaje Henriju, ženeći ga svojom ćerkom Katarinom od Valoe, dofen Šarl VI povlači se sa svojih sedamnaest leta u dolinu Loare i tamo uspostavlja sopstveni dvor. Zemlja je u previranju, na rubu da trajno postane engleski miraz, rat besni, narod gine i gladuje, svuda vlada opšti metež.
Čeličena još od malih nogu besomučnim batinama koje je redovito dobijala od prekog oca, Jovanka je već kao mala bila otporna i izdržljiva. Druge joj nije bilo. Ružnoj i krupnoj i jakoj kao bik, nežnost joj nikada nije bila suđena. Čak ni ona roditeljska. A kad zbog vašaka odlučuje da ostriže kosu – utisak je upotpunjen. Ali pošto je hrabra i svima u selu uvek pri ruci, svi je vole. Slikovitim, reklo bi se i surovim stilom, koji ništa ne ublažava i ne umekšava, surov i bespoštedan kao što je i Jovankina sudbina bila, roman nam dalje otkriva da se Jovanka uz svog ujku Dirana, slušajući od njega priče o slavnim bitkama i ratnicima, naučila taktici, ratovanju i strategiji, izvlačeći pouke i savete iz uspeha i grešaka prekaljenih vitezova.
Šest godina kasnije Jovanka ima šesnaest leta, prerasla je sve muškarce u selu i iždžikljala u titanku nadljudske snage. Pošto su joj Englezi spalili selo i silovali sestru, Jovanka se zaklinje da će im se osvetiti. Ubrzo se o njenoj veštini i snazi raščulo po celoj zemlji i Jovanka završava kod dofena. Daju joj beli oklop, barjak posut zlatnim ljiljanima i vojsku i pretvaraju u svetu ratnicu čiji je zadatak da nadahne narod i zastraši dušmane. Da bi je uzdigli iznad muških glava, ogrću je božjim plaštom. „Pošaljite me u Orlean. Dajte mi svoje breme, svoje košmare, svoje strahove. Dajte mi svoja nadanja onako kako biste ih stavili u molitve Bogu lično. Ja ću ih sve nositi na ramenima.“ To su reči kojima je Jovanka zamolila dofena da joj pokloni poverenje. Očajan, iznuren i gladan, narod je spreman da joj veruje, a posle prve slavne pobede na bojištu vojska da je sluša i prati. U boju je brane sopstvenim telima, dok ona neprijateljska ruši kao domine jednim udarcem. Ranjava, biva ranjena, diže se iz mrtvih da bi među njih slala neprijatelje, narod joj se klanja, slavi je i uzdiže. Legenda o devici iz Orleana je rođena. Pobede se nižu i grade mit o devojci koja je zemlji vratila nadu i veru u slobodu.
Međutim, kad joj oni za koje je vojevala okrenu leđa, leđa će joj okrenuti i sreća, a Jovanka će postati živi dokaz činjenici da je za pobedu potrebno mnogo više od hrabrosti i srčanosti, jer opstanak često zahteva i prevrtljivost i vešto baratanje nestalnim ljudskim ćudima. No iako je na kraju poslata u smrt, da je neprijatelj ubije kao poslednju kurvu, zver i vešticu, Jovankino zaveštanje ostaje za njom: decenijama kasnije Francuska će pobediti u Stogodišnjem ratu upravo zahvaljujući artiljeriji koju je Jovanka uvela u francuski način ratovanja.
Za kraj bih pohvalio i prelepo urađeno likovno rešenje korica Marije Vasović.
Autor: Miroslav Bašić Palković