Ovo je apsolutno najbolje delo o nasilju i zloupotrebi moći koje sam ikada pročitao. Činjenica da je knjiga objavljena sredinom sedamdesetih zaista je značajna: ono govori o moći zasnovanoj na rodu iz perspektive sredovečne žene koja je žrtva nasilja, što ide uz ruku sa drugim talasom feminizma.
Ljudski odnosi i strukture moći na radnom mestu, u braku i izvan njega, u knjizi su opisani u grubom svetlu kroz prizmu hijerarhije, gde su podobnost i nepodobnost povezani sa očekivanjima spoljašnjeg sveta i često se kose sa željama, izborima i samooopredeljenjem glavne junakinje. Treba napomenuti da tada, kada je knjiga napisana, u zakonodavstvu silovanje nije smatrano kršenjem ljudskih prava, a sada je kažnjivo i u braku.
U pogovoru nas
Merta Tikanen podseća da se ova knjiga ne bavi seksualnim nasiljem. Verujem da knjiga, na nekom širem planu, zapravo govori o situacijama koje ne možete kontrolisati, gde su uloge i postupci subjekta, od najvišeg normativnog nivoa do običnih predrasuda, već do te mere ustoličeni da radikalno odstupanje od istih ostaje neprimećeno, jer ne postoji zakon koji će da ga tumači, kao ni pravo žrtve da zahteva pravdu. U tom smislu, ova teška ali pitka knjiga je vredna i tera na razmišljanje, jer dovodi u pitanje takav obrazac dok ujedno promišlja o postupcima koji kao posledicu imaju podvrgavanje demonstraciji moći. Uz sve to, ovo je najbolji glavni lik kojeg sam sreo u knjizi u skorije vreme.
Izvor: Goodreads
Prevod: Đorđe Radusin