Prikaz knjige „Priče misterije i magije: dvanaest pripovesti za besane noći“

Iako ga mnogi znaju upravo po kratkim pričama koje je objavljivao u časopisima kao što su Znak Sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin Zabavnik, i antologijama kao što su „Tamni vilajet“, „Beli šum“, „Gradske priče“, „Nova srpska pripovetka“ i „Četvrtasto mesto“, „Priče misterije i magije“ su prva samostalna zbirka pripovedaka koju je Oto Oltvanji objavio.

U pitanju je autorov odabir najboljih priča koje je napisao u poslednjih desetak godina, neke do sada nisu nigde objavljene, a jedna je namenski napisana za ovu zbirku. Priče su tematski podeljene i razvrstane u odeljke „Misterija“, „Misterija i magija“ i „Magija“. U „Misterijama“ se nalaze priče koje nemaju fantastične i nadnaravne elemente, ali sadrže neku misteriju koju valja razrešiti. „Magija“, kao što nam sama reč kaže, sadrži priče sa elementima magije i neverovatnog od putovanja kroz vreme, preko duhova do običnih čudovišta iz močvare. Između te dve celine našle su se i „prelazne“ priče koje sadrže i jedan i drugi element i misteriju i magiju.

Zbirku otvara priča „Teslino nasilje“ koja govori koliko porodični problemi izgledaju nebitno kada ste desetogodišnji dečak koji se nađe u zarobljen između dve suprotstavljene bande uličnih derana. Kraj grada u kome živimo, škola u koju idemo, rituali inicijacije… jesu ono što određuje vaše delanje i identitet, a ne neke tamo svađe i razvodi roditelja.

Troje poslednjih preostalih članova nekada velike porodice u priči „Nećeš da nas lažeš“ u podrumu sada napuštene porodične vikendice na severu Vojvodine (poput one u romanu „Iver“) pronalaze flašu vina za koju se priča da poseduje čudesna svojstva. Kažu da je u vinu istina, ali da li je u istini i porodična sloga ili, pak, razdor?

U priči „Sve uračunato“ bračni par simpatičnih turista iz Vojvodine na svom putovanju u Egipat ponovo susreću Smrt. Smrt ima obličje debelog, bradatog muškarca, ali mu ta maska nije pomogla da se sakrije od prošlosti.

Dilandogovska atmosfera provejava pričom „Velika mogućnost napredovanja“ i vibrira poput zvona alarma koji je u ponoć počeo da odjekuje u zatvorenom šoping molu. Noćni čuvar koji nikada nije imao petlju da učini bilo odvažno u svom životu sada mora da se suoči sa misterioznim lopovom i to pre nego što zora počne da sviće.

Poput slavne Cvijećarnice u kojoj stoluje glasovita „Grupa TNT“ tako je i jedna mala i gotovo zaboravljena radionica za popravku gramofona koju nalazimo u priči „Devojke na prozorima“ zarobljena okolnim staklenim poslovnim zgradurinama. Majstor koji gramofone popravlja noću na jednom od prozora banke ugleda upaljeno svetlo i devojku koja je ostala da radi i nakon završenog radnog vremena. Ova scena se ponavlja iz večeri u veče sve dok majstor ne shvati da nije jedini koji posmatra zanosno vrednu bankarsku službenicu.

„Aleja blistavih noževa“ je prva priča koja otvara međuigru „Misterije i magije“ u ovoj zbirci. U priči upoznajemo jednog nestašnog i mladog Lea koji umesto da, po želji svog dede sa kojim živi u Selevenjskoj šumi, ide u školu više voli da postavlja zamke za šumske zvrečice. U jednoj takvoj zamci Leo je, umesto fazana, uhvatio čoveka. Pravog pravcatog čoveka. Zbog toga što je čovek povređen Leo ga je odveo u svoj topli dom. Taj čin pokreće niz problema u zajednici u kojoj Leo i njegov deda žive jer ovog čoveka mnogi žele da se dokopaju.

U priči „Fabulator“ glavni junak je pisac iz senke koji od selebriti devojke, u mondenskim i tračerskim krugovima, poznate i kao Devojka odasvud dobija zadatak da napiše njenu autobiografiju. Što je bolje upoznaje sve više shvata da joj ovaj nadimak nije dat slučajno. Izgleda kako može da se pojavi na više mesta i to istovremeno. Rešavajući ovu misteriju naš junak otkriva da in nad piscem iz senke postoje pisci iz senke.

„Oči boje biske“ su prva stoprocentno magična priča u ovoj zbirci. U njoj sredovečna Nemica koristi usluge specifične turističke agencije koja svojim klijentima omogućava putovanje u prošlost i posetu nekim od znamenitih uspomena. U pitanju je priča o krhkosti samog sećanja na kojima temeljimo neke od najvažnijih životnih odluka.

U starom beogradskom hotelu „Ambasador“, koji je i glavni junak priče „Naš hotel u nultoj tački grada“, počinju da se pojavljuju duhovi. Upravnica hotela Mina Marinovski nema drugog izbora nego da angažuje stručnjaka za ovakve situacije, slavno nepoznatog, Vladimira Petrovića Levaka. Levak tvrdi kako je u hotelu iskočio osigurač za duhove i da zbog toga mora da se zameni daždevnjak.

Nakon pravog debakla prvog samostalnog koncerta njihovog dvočlanog pank benda na početku priče „Pank“ tinejdžerke Sara i Taja leče depresiju tako što tragaju za članovima njima omiljenog pank benda koji su misteriozno nestali.

U priči „Lepše nego ptice“ mladog novinara koji intervjuiše Žaneta, ostarelu zvezdu jugoslovenskog i srpskog glumišta, zanima zašto ovaj u svojoj zaista bogatoj karijeri nikada nije tumačio uloge u hororima. Kroz Žanetova sećanja na borbe u Drugom svetskom ratu otkrivamo da partizanski filmovi nisu prikazivali baš pravu istinu. Možda zato Žane i nikada nije ni želeo da zaigra u horor ostvarenjima.

Na početku priče „U tehnikoloru, večno mlad“ zatičemo članove jedne porodice okupljene posle sahrane majke glavnog junaka. Ovaj događaj budi bolne uspomene iz kojih učimo i stičemo važnu lekciju o tome zašto je važno da ponovo vratimo stari običaj u kome se nakon nečije smrti u kući u kojoj je pokojnih za života obitavao ne gledamo televizijski program najmanje nedelju dana nakon sahrane.

Autor: Milan Aranđelović
Izvor: www.bookvar.rs