Prikaz knjige „Telomere“: Čuvari čovekovog genetskog nasleđa

Ishrana, umerena fizička aktivnost, blagovremeno rešavanje problema i suočavanje sa njima bez straha od negativnog ishoda, neki su od elemenata koji doprinose očuvanju zdravlja, kvalitetnijem životu i dugovečnosti. O tome kako jednostavnim promenama može da se očuva vitalnost i spreče bolesti, govori se, između ostalog, u knjizi „Telomere“. Knjigu su napisale dr Elizabet Blekbern, dobitnica Nobelove nagrade za otkriće uloge telomera u procesu starenja (otkrila je biološki indikator nazvan telomeraza, enzim koji obnavlja telomere, čija je uloga da štite naše genetsko nasleđe), i dr med. Elisa Epel, stučnjak za psihološki pristut poboljšanju kvaliteta života i profesorka na Institutu za psihijatriju na Univerzitetu Kalifornija. Ovo delo objavila je Laguna, a sa engleskog jezika prevela Tatjana Bižić.

Jednostavnim stilom naučnice su pojasnile da aspekti ishrane, kvalitet sna, fizička aktivnost, pa čak i određene hemikalije kojima je čovek izložen, ostavljaju dubok trag na telomere i da hroničan stres, negativni oblici razmišljanja i napregnuti međuljudski odnosi nagrizaju i skraćuju telomere. Autorke su na osnovu istraživanja napisale i poglavlje Hrana i telomere: jesti tako da postignete optimalno zdravlje svojih ćelija, u kome, između ostalog, kažu da su neke vrste hrane i dodataka ishrani za naše telomere, a neke nisu. Mnogi će s radošću prihvatiti činjenicu, koju navode doktorke, da nije neophodno da se sasvim odreknemo ugljenih hidrata ili mlečnih proizvoda da bismo bili zdravi.

Ishrana koja ne sadrži prerađenu hranu – kao što su sveže povrće i voće, integralne žitarice, orašaste plodove, mahunarke i mlečne proizvode – ne samo da je zdrava po telomere, nego i ublažava oksidacioni stres i hronično zapaljenje i smanjuje neosetljivost na insulin. U sprečavanju zapaljenske reakcije nudi se, kako kažu naučnice, čudesan izbor ukusne i slasne hrane: bobičasto voće, crno grožđe, jabuke, kelj, brokoli, mladi i stari luk, paradajz. Sva ova hrana sadrži flavonoide i/ili karotenoide, široku klasu supstanci koje biljkama daju pigment. Protiv zapaljenja su takođe korisni masna riba, orašasti plodovi, laneno seme i ulje i lisnato povrće – sve su ove namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, a one su potrebne organizmu da bi smanjio zapaljenske reakcije i održao zdravlje telomera; one potpomažu formiranje ćelijskih opni u čitavom telu održavajući elastičnost i stabilnost kompletne ćelijske strukture. Osim toga, ćelija može da pretvori omega-3 kiseline u hormone koji regulišu zapaljenja i grušanje krvi. Omega-3 kiseline pomažu u upravljanju opuštanjem i stezanjem arterijskih zidova – pišu dr Elizabet i dr Elisa.

U jednom od poglavlja, koje je naznačeno kao Laboratorija za podmlađivanje, one navode koliko je važno smanjiti izloženost toksičnim uticajima. Tako savetuju sledeće... Smanjite unos masti iz mesa i mlečnih proizvoda. U masnoći na mesu nakupljaju se i koncentrišu neki bioakumulativni sastojci. Isto važi za krupne dugoveke ribe, mada u njihovom slučaju ima i nekih prednosti koje treba odmeriti. Masna riba, kao što su losos i tuna, takođe sadrže omega-3 kiseline, koje su dobre za telomere. Preporuka je da se jede masna riba u ograničenim količinama.

Autorke ističu da je važno povesti računa o onome što se širi vazduhom dok se sprema meso. „Ako pravite roštilj, trudite se da meso nema neposrednog dodira sa vatrom, a ako spremate meso na plinskoj peći, uključite ventilaciju. Nemojte da jedete jako zapečene delove bez obzira na to što su ukusni“, navode autorke i dodaju: „Izbegavajte da unosite u sebe pesticide. Jedite hranu u kojoj nema pesticida kad god možete da dođete do nje ili u najmanju ruku dobro operite povrće i voće. Kupujte organsko povrće, voće i meso ako ne možete da gajite svoje. Razmislite o tome da na balkonu gajite sebi zelenu salatu, paradajz, bosiljak i drugo začinsko bilje.“ Važno je, kažu dr Elizabet i dr Elisa, koristiti sredstva koja sadrže prirodne sastojke, a mnogo toga može čovek i sam da napravi. Takođe je, kažu one, potrebno koristiti i zdrave proizvode za ličnu higijenu i negu i pažljivo čitati etikete šminke, sapuna i šampona. Prema njihovom savetu, potrebno je izbegavati boje koje sadrže kadmijum, olovo ili benzen, što znači da se moraju za kuću koristiti boje koje nisu štetne.

„Unesite više zelenila u kuću. Za pročišćavanje vazduha u kući idealno bi bilo da imate dve sobne biljke na svakih deset kvadratnih metara. Među odlične biljke za kuću ubrajaju se filodendron, sobna paprat nefrolepis, spatifilum i sobni bršljan. Pružite podršku sađenju drveća u gradu, bilo novčano ili dobrovoljnim radom. Zeleni prostori u gradskoj sredini pružaju mnoge koristi za dušu i telo i stvaraju zdraviju životnu sredinu. U visoko urbanizovanim velegradskim sredinama gde se ne može posaditi dovoljno drveća da se vazduh očisti od toksina može da se razmotri jedna novija ideja – razmislite o lobiranju kod gradskih vlasti radi postavljanja bilborda koji čiste vazduh. Ovakvi bilbordi obavljaju posao hiljadu dvesta stabala i čiste čak i do sto hiljada kubnih metara uklanjajući zagađivače kao što su čestice prašine i metali“ – predlog je, koji uz poruku „Stvorite zdravije životno okruženje“, daju dr Elizabet Blekbern i dr Elisa Epel.

Između ostalog, one, kao i drugi naučnici, otkrile su da se promenama u svakodnevnim navikama može produžiti zdrav i aktivan život. „Sitnica po sitnica – primetna promena“ – njihov je moto, još ako se uz to sledi primer ljudi koji znaju i da ulepšaju neki kutak u komšiluku, možda tako što na slobodu površinu (tamo gde je to dozvoljeno) postave ili sami naprave klupe i stočiće kao i žardinijere sa zelenilom. To pokreće na susedsko druženje i susrete. Parče tog prostora uglavnom svi imaju ispred ili u nepossrednoj blizini kuće ili zgrade, a on se može oplemeniti cvećem, pa čak i lekovitim biljkama, stablima nekog voća ili povrća. Više zelenila i biljaka, kako kažu dr Elizabet i dr Elisa, znači i manje kortizola i nižu stopu depresije i anksioznosti. Druženje sa komšijama je takođe neprocenjiv kapital i pretpostvka boljeg zdravlja. Za zajedničke aktivnosti, i kada je reč o uređenju zelene ili cvetene površine, potrebno je ulaganje i materijalnih sredstava i truda, ali najvažniji sastojak je uzajamno poverenje. Prvi korak je: ispecite ili skuvajte, više nego obično, neki (zdrav i lagan obrok) pa odnesite susedima ili im uberite iz svog zasada cveće ili povrće. Povezite komšiju kolima, napišite pisamce dobrodošlice stanarima koji su se tek doselili, planirajte zabavu za ceo komšiluk. Možete da se pridružite i lepom novom trendu i osnujete besplatnu biblioteku tako što ćete ispred kuće ili zgrade postaviti ormarić, gde će ljudi ostavljati knjige za razmenu – savetuju autorke knjige „Telomere“, koja s razlogom ima podnaslov „Ključ dugovečnosti“ jer je za kvalitetnu dugovečnost osim hrane važna i empatija, socijalna povezanost, razumevanje i dobre misli, zato – dajte svom susedstvu topliji ton – poručuju naučnice i napominju da je osmeh važan.

„Pozdravite osmehom ljude pored kojih prolazite na ulici. Kao društvene životinje mi smo izuzetno osetljivi na socijalne signale i primećujemo znake prihvatanja, a posebno odbacivanja. U svakodnevnoj komunikaciji s poznatim i nepoznatim ljudima možemo ili da se osećamo odvojeni od njih ili da uspostavimo s njima odnos sitnicama koje umeju pozitivno da deluju. Ako ljude ne gledate u oči ni u lice, ulivaćete im osećanje odvojenosti, a ako im se osmehnete i pogledate ih u oči, ulivaćete im osećanje povezanosti s drugima. Osim toga, ljudi kojima se neko osmehnuo pre će u nekom sledećem trenutku priteći u pomoć nekome drugom. Zatim su tu i ljudi uz koje se budimo i ljudi koje viđamo svakog dana, naša porodica i kolege. Kvalitet odnosa s njima važan je za naše zdravlje. Vrlo je lako biti neutralan, uzimati one koje stalno viđamo kao nešto što se prosto podrazumeva. Istražite malo kako je to zaista obraćati pažnju na one koji su vam bliski: Pokažite im da ih cenite i iskažite im zahvalnost. Recite: ’Hvala ti što si oprao suđe’, ili ’Hvala ti što si me podržala pred ovaj važni sastanak.’ Budite prisutni, a to znači nemojte da gledate u ekrane ni oko sebe po sobi, nego pružite punu i iskrenu pažnju. Taj poklon uvek možete da date, a ne košta vas baš ništa. Češće grlite i dodirujte one koje volite. Dodir podstiče lučenje oksitocina“, zaključuju dr Elizabet Blekbern i dr Elisa Epel u zajedničkom delu zasnovanom na naučnim saznanjima.

Za rad na poboljšanju zdravlja i ishrane, obnavljanju elana i energije, kao i negovanju međuljudskih odnosa nikada nije kasno, jer su to samo neki u nizu koraka koji vode ka dugovečnijem i kvalitetnijem životu.

Autor: Aleksandra Kurteš
Izvor: Politikin dodatak „Zdravlje u tanjiru“