Ne možete ni zamisliti šta su sve proživeli pisci da bi napisali onako divne knjige. Ne možete zamisliti kako je bilo
Isidori Sekulić kad je morala da se krije u buretu, a naročito Meši Selimoviću kome su streljali brata u ratu. A i čika
Jovi Zmaju su svi članovi porodice umrli. Svi oni su proživeli nešto neverovatno i tužno, što ćete saznati kada zakoračite u dečji svet velikih pisaca u knjizi
Zorana Milekića „
Kad su veliki pisci bili deca“.
Navešću vam koji su mi se pisci najviše svideli, a to su:
Branko Ćopić,
Vuk Stefanović Karadžić, Danilo Kiš, Dositej Obradović,
Ivo Andrić, Isidora Sekulić,
Jovan Jovanović Zmaj, Meša Selimović,
Miloš Crnjanski i
Njegoš. Znam, znam, navela sam skoro sve, ali šta ću kad je knjiga tako zanimljiva!
Nasmejalo me je što se čika Jova durio kad je bio dete, podseća me na mene. Saznala sam da je Ivo Andrić nekada davno, u svoja detinjasta vremena, imao svoju predstavu i u poslednjoj tački kao glumac ispao smešan i zato nikada više nije hteo da se pojavi na bini. Nisam znala da je Vuk ceo život proveo sa drvenom nogom. Začudilo me je to što je Njegoš sa samo 17 godina postao vladar Crne Gore i da su neki ljudi pokušali da ga otruju hranom. Nisam mnogo toga znala što su naši slavni pisci preživeli u detinjstvu. Pre mi je bilo teško da zamislim da su i pisci nekada bili deca, i svi oni su imali zanimljivo detinjstvo, zbog čega su mi se dodatno svideli.
Pohvalila bih Zorana Milekića što se toliko sjajno potrudio da nam dočara ove priče, ali i ilustratorku Marinu Veselinović, koja je sve to dočarala svojim crtežima. Prepoznala sam njene crteže jer sam već čitala neke knjige koje je ona ilustrovala, poput knjiga „
Luče i Silvija“, „
Priče o skoro svemu“ i „
Tajne dedinog kofera“.
I zato pamtite sve dogodovštine iz svog detinjstva i trudite se da ih što više doživite, jer ako se budete uključili u svoj život bez računara, možda ćete i vi postati poznati pisac, jer ko zna šta vas sutra čeka. I zato ovu knjigu preporučujem deci koja su zainteresovana za život i svim budućim piscima.
I kako bi naš Dositej rekao: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“
Autor: Srna, 8 godina