Bajke su neverovatne, poučne priče sa srećnim krajem. „
Princezin rođendan“ ipak nije kao ostale.
Ova knjiga, kako to naslov kaže, govori o princezi, rodom iz Španije, koja slavi svoj rođendan. Kao što i dolikuje jednoj princezi, na rođendan su pozvana samo pristojna deca. Princeza je imala zlatnu kosu sa belom ružom u njoj, koja se lepo uklapala sa sivom haljinom i lepezom rozikaste boje. Čim saznate da je tako lepa, pomislićete da je i jako fina. Ali nisam sigurna da je baš tako.
Na princezinom rođendanu je bilo mnogo zabave – Egipćani su plesali, bila je borba bikova, mađioničar sa zmijama koje su se odazivale na zvuk flaute, jako čudan medved, ali najbitniji je bio patuljak koji je plesao. Bio je jako nizak i ružan, sa crnom kosom i u ljubičastom džemperu, groznog lica i krivih nogu. Otac ga je prodao kralju da bi zabavljao goste. Čim je patuljak video princezu, odmah se u nju zaljubio. Svi su se smejali njegovom plesu, čak i princeza koja mu je dala belu ružu. On je pomislio da ga ona voli, ali je situacija bila totalno suprotna. Taj ružni patuljak je imao veliko srce, živeo je u šumi i hranio ptice i veverice, delio zimi sa njima svoj suvi crni hleb. Družio se sa gušterima i pticama. Jednom rečju, bio je velikodušan. Za princezu se to ne može reći. Ona je bila ohola i navikla da joj se ispunjavaju sve želje. Pošto je patuljak živeo u šumi, pre nego što je stigao u dvor nije znao kako izgleda, pa je tu video svoj odraz u ogledalu i srce mu je puklo od tuge.
Iako lepa, princeza nije bila dobra u duši. Ona je bila loša prema patuljku, koji koliko god bio ružan, imao je veliko srce. I tu leži najvažnija poruka ove bajke
Oskara Vajlda: nije baš sve kako izgleda. Baš zato svima preporučujem ovu knjigu, jer nije bitno da li je neko lep ili ne, već kakav je iznutra.
Još jedna preporuka su crteži
Ane Grigorjev koji su potpuno oživeli likove iz knjige. Imala sam osećaj da mi se prava princeza smeši.
Autor: Srna, 10 godina