Prikaz Patersonovog trilera „Beži, Krose“

Pročitao sam sve romane o Aleksu Krosu koje je Džejms Paterson napisao. Neki od njih su me malo razočarali jer sam imao utisak da ih je napisao samo kako bi bili adaptirani u filmove. Ipak, „Beži, Krose“ nije takav roman već spada u jedne od najboljih.

Naravno, glavni junak je Aleks Kros, detektiv i povremeno psiholog, a oko njega je standardna plejada sporednih likova – njegova druga žena Bri, zatim Nana (baka koja ga je odgajala i pomaže mu sa njegovo troje dece), tu su i deca (jedno na fakultetu i dvoje mlađih), a u ovom romanu je tu i četvrto: tinejdžerka Ava o kojoj porodica trenutno brine i nada se da će je neko usvojiti uprkos emotivnim traumama zbog kojih često ponavlja iste greške.

Paterson pri pisanju koristi veoma zanimljivu taktiku: kada je reč o Aleksu, piše u prvom licu dok o sporednim likovima piše u trećem. U nekim romanima to pravi problem u pripovedanju, ali je kod ovog zapravo odlična taktika koja doprinosi napetosti.

Kao i obično, zločini koje Aleks Kros istražuje su jezivi i bilo je slučajeva u prošlosti kada su mi delovali preterano. Ali u ovom romanu Paterson mnogo veštije i mudrije opisuje brutalnost zločina. Od početka nam deluje da postoje četiri priče u romanu: jedna je o ubistvima plavuša koje su pogubljene na sličan način i ostavljene u istom položaju, druga je o ubistvima mladih homoseksualaca koji su takođe ubijani na sličan način, treću priču čini čovek koji izgleda progoni Krosa sa namerom da se osveti i četvrta je Avina priča. Na veoma zanimljiv način Paterson uspeva da spoji sve ove priče i od njih načini jednu veliku slagalicu čiji se delovi postepeno otkrivaju i čine veliku sliku koja na kraju potpuno iznenadi čitaoca.

Paterson na veoma mudar način gradi napetost i zaplete. Za sve nas koji smo ljubitelji njegovih romana, Kros je poput „starog prijatelja“ o kome već imamo formirano mišljenje jer ga dobro poznajemo i mnogo toga smo sa njim prošli. Možda će neko ko se prvi put susreće sa Aleksom Krosom imati problem da razume neke postupke slavnog detektiva, ali to ne predstavlja neki poseban problem jer nam je Paterson još jednom podario višeslojnog junaka i portret njegove porodice sa svim njenim vrlinama i manama.

Na kraju, jasno vam je da mi se roman baš dopao. Reč je o trileru koji je prepun napetosti i napisan je tako da teče od scene do scene i od lika do lika. Mislim da bi bilo dobro da pre ovog romana pročitate neki raniji o Aleksu Krosu, ali to nije neophodno – možete da počnete i od ovog dragulja.

Preuzeto sa: pajiba.com
Prevod: Dragan Matković